Emotivna, avanturistička priča Ernesta Hemingveja o čoveku i marlinu „Starac i more“ verovatno se duže od bilo kog drugog dela nalazila na spiskovima obavezne lektire za prvi razred srednje škole, zbog čega bi neki mogli da je svrstaju i pod odrednicu YA (Young Adult). Ali osim toga što govori o upornosti, hrabrosti i gubitku, ova knjiga ima sposobnost da privuče i starije čitaoce, naborane muškarce, poput Hemingvejevog Santijaga, ali i mlade, maštovite momke, poput njegovog Manulina. Novela iz 1952. godine oživela je Hemingvejevu karijeru, donela mu Pulicerovu nagradu i na kraju doprinela tome da dobije Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine. Srednjoškolci imaju sreće jer je Hemingvejeva priča doživela nekoliko odličnih filmskih adaptacija, uključujući i film iz 1958. godine s Spenserom Trejsijem u ulozi nepokolebljivog špansko-kubanskog ribara, kao i televizijsku verziju iz 1990. godine sa moćnim Entonijem Kvinom u glavnoj ulozi.
Jedna adaptacija koju poštovaoci Hemingveja možda propuštaju jeste jedna veoma specifična animirana verzija. Kanadski, ruski i japanski studiji zajedno su radili na produkciji filma, dok je autor adaptacije ruski animator Aleksander Petrov. Ovaj film je dobio Oskara 2000. godine za najbolji kratki animirani film i podjednako privlači pažnju mlade i stare publike, baš kao što je to slučaj i sa Hemingvejovom knjigom, i to iz istih razloga – očaravajućeg, živopisnog prikazivanja života na moru, sa dugim periodima neaktivnosti i kratkim naletima ekstremnog fizičkog napora i značajnog rizika.
I u knjizi i u animaciji susrećemo se sa kompleksnim likovima i raskošnim pripovedanjem, i obe verzije su podjednako napete. Petrovljev film sve to dočarava putem slika, počevši od Santijagove priče o njegovom detinjstvu koje je proveo na moru uz obalu Afrike, a zatim dramatična takmičenja između Santijaga, njegovog „brata“ marlina i ajkula koja proždiru njegovu nagradu.
Za razliku od Hemingvejove svedene proze, u slučaju ove adaptacije produkcija je koristila izuzetno živopisnu tehiku. Petrov, jedan od nekolicine animatora koji su se izveštili u ovoj umetnosti, ručno je oslikavao više od 29.000 kadrova na staklu (uz pomoć svog sina Dmitrija) koristeći sporo sušeće uljane boje. Petrov je boju nanosio prstima kako bi se pokret dinamičnije prenosio iz kadra u kadar. Ovaj čarobni efekat ostavlja utisak zaista pokretnih slika. Samo snimanje je tehnološki bilo vrlo napredno, zato što su koristili i posebno konstruisanu kameru za snimanje pokreta. Petrov i njegov sin započeli su sa slikanjem 1997. godine i završili dve godine kasnije, i čini se da su neke od lekcija iz knjige zaista primenili na sebi. Međutim, tvorci filma su prošli bolje od protagoniste novele, jer su bogato nagrađeni za ono oko čega su se veoma pomučili. Osim Oskara, ovaj kratki film nagradili su BAFTA, Filmski fesitval u San Dijegu i još neke druge prestižne međunarodne filmske organizacije.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri.
Im...
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.