„Noću, kad svi spavaju, zlatna ribica izlazi iz staklene kugle i navlači tatine karirane papuče.“
Da li se radi o mizantropskim humoreskama, ili o bizarnim snoviđenjima raznih verzija sudnjeg dana? Neće nam to reći neočekivana zlatna ribica koja se u kraćušnoj priči „Noću“ pojavi iznenada i zakomplikuje stvar.
U svojoj trećoj knjizi kratkih priča na srpskom jeziku, izraelska zvezda egzistencijalnog karasevdaha
Etgar Keret nastavlja da razlaže metafiziku života, smrti i alternativne realnosti na zaplete koji su u banalnim rutinama zastranjenih junaka nezamislivi, ali zato i nerazrešivi. Slavan po prozi savršenog naslova, „Picerija Kamikaze“ (u čijoj filmskoj adaptaciji glumi Tom Vejts), Keret se bavi jalovim šansama da se započne nov život. Dok se u pomenutoj priči glavni junak posle uspešnog samoubistva naselio u svetu koji je onespokojavajuće sličan onom predsmrtnom, priča „Prozori“ iz najnovije knjige opisuje ašikovanje Mikija i Nataše, korisnika simulacijskih usluga opskurne firme, združenih u neznanju da je ono drugo stvarno ljudsko biće. Od jezivih priča kao što je bendžaminbatonovska „Tabula rasa“, u kojoj pacijente s oboljenjem od milja nazvanim „staroza“ i ubijaju i kloniraju, pa do naslovne, gde je razlog dečjeg durenja propušten pogled na smrt, nema te bolne teme koju Keret neće učiniti spasonosno frivolnom.
Uvek ga porede sa
Kafkom, nikad sa Italom Kalvinom, a Keret je možda više intimus detinjastog apsurda iz priča o Markovaldu. Jer, kome bi palo na pamet da piše o čistaču kaveza u rumunskom cirkusu, koji se nauživa straha i lepote dok nebom leti ispaljen iz topa?
Autor: Vladislava Gordić Petković
Izvor: Nova