Ljudi su dugo raspravljali da li određene karakteristike – sklonost ka brbljivosti, talenat za kuglanje, neorganizovanost – mogu da se pripišu vaspitanju ili prirodi. Ali naučnik Alana Kolen, u svojoj knjizi „
10% čovek“ kaže da se igra promenila. Sada su naučnici u mogućnosti da do detalja prouče mikrobiološki život koji se nalazi u i na nama „sada imamo trećeg igrača, koji se neudobno uglavio između prirode i vaspitanja“ – mikrobiom.
Autorka svoju knjigu zasniva na opštoj pretpostavci da mikrobiološke ćelije nadmašuju ljudske u odnosu 9 prema 1.
„Vi niste sazdani samo od mesa i krvi, mišića i kostiju, nego i od bakterija i od gljivica. I više ste, u stvari, oni nego što ste vi“, zapanjuje nas autorka ovom tvrdnjom u uvodu knjige.
Ovi mikrobi, koji čine „drugih 90%“ vas, ne uklapaju se baš najbolje u neku od kategorija. Oni su podjednako faktor sredine koji se menja u odnosu na to što radite i gde idete (vaspitanje) i genetski faktor koji su vam preneli roditelji, posebno vaša majka (priroda).
Ništa ne motiviše temeljno naučno istraživanje kao nizak nivo mikroba. Alana Kolen je ležala u skoro konstantnom bolu primajući introvenozno antibiotike nakon što se zarazila teškom infekcijom u malezijskoj džungli. Pošto je ozdravila, htela je da zna koliko su štete bolest i oporavak načinili njenom mikrobiomu, pa je krenula da se upoznaje sa relevantnim istraživanjem na životinjama i ljudima. Knjiga koja je usledila je puna obimnog istraživanja i intervjua, sa vrednim uvidima skrivenim u tekstu.
U „10%“ čovek, Kolen se bavi osnovnom ljudskom i mikrobiomskom biologijom pre postavljanja centralnog pitanja: zašto je prethodni vek doneo tako dramatičnu promenu u vrstama bolesti koje napadaju ljude? Umesto da oboljevaju od infektivnih bolesti poput dečje paralize i malih boginja, ljudi sada boluju od hroničnih oboljenja poput alergija, autoimunih bolesti, digestivnih problema, moždanih poremećaja i gojaznosti.
Kolen nam ne daje definitivan odgovor na ovo pitanje zato što naučnici tek treba da ga odgonetnu. Ali je sačinila ubedljiv izveštaj da mikrobiom – posebno onaj u našem stomaku – ima neke veze sa tom promenom. Ona se koristi najsavremenijom naukom kako bi pokazala da stomačni mikrobiom utiče na imuni sistem i na prekomernu težinu i gojaznost. Poglavlje o stomak-mozak osovini govori o otkrićima kako mikrobiom utiče na promenu raspoloženja kod životinja i ljudi. Takođe istražuje kako antibiotici, dijete i porođaj imaju potencijal da promene mikrobiom na bolje ili na gore. Vešto objašnjavajući kompleksne teme poput funkcionisanja ćelija imunog sistema, Alana Kolen kvalitetno objašnjava istorijski i biološki kontekst svake tačke.
Autorka primećuje da smo postepeno prigrlili brojne stvari u našem životu koje nas čine bolesnijim tako što utiču na naše mikrobe. Ali naoružani ovim informacijama, možemo raditi na promenama. Identifikuje tri glavna faktora koji desetkuju ljudski mikrobiom svakom narednom generacijom: preterano korišćenje antibiotika, nedostatak hranljivih vlakana i neuspeh da pravilno uzgajamo i hranimo mikrobiom kod dece.
Ali nada nije izgubljena. Poslednja sekcija knjige bavi se načinima za obnovu mikrobioma – posebno, probioticima, prebioticima i transplatacijom fekalnog mikrobioma. Prema njoj, probiotici bi trebalo da se pozabave stanjima poput polenske groznice i digestivnim problemima, ali njihova stvarna snaga može biti u oblasti teškoj za istraživanje ‒ prevenciji bolesti. Priznaje da doktori i naučnici tek počinju da uče kako da ih optimalno koriste u ljudskom zdravlju.
Kako naučna istraživanja budu napredovala, sve više ćemo znati kako da sprečimo i lečimo bolesti uz pomoć mikrobioma. „Naših 90% nam pokazuju kako treba da živimo“, kaže Kolen.
Izvor: gutmicrobiotaforhealth.com