U knjizi koja je već po objavljivanju 2006. godine postala svetski bestseler, autorka i novinar Elizabet Gilbert opisuje svoje putovanje kroz Italiju, Indiju i Indoneziju.
Već na početku ovog putopisnog izveštaja o potrazi za duhovnim prosvetljenjem, autorka nam, sa za nju karakterističnom iskrenošću, iznosi listu kvaliteta koji je kvalifikuju za ulogu svetskog putnika: visoka je i plava, što znači da je na ovom svetu malo sredina u kojima se ne ističe izgledom; isuviše je lenja da bi se posvetila nekom ozbiljnijem istraživanju i sklona je problemima sa varenjem. Ona ipak poseduje skriveno oružje: brzo i lako sklapa prijateljstva. „Mogla bih da se sprijateljim i sa mrtvima“, piše ona. „U nedostatku drugog društva za razgovor, verovatno bih bila u stanju da sklopim prijateljstvo i sa gomilom gipsanih panela.“
U to nije teško poverovati. Malo je pisaca na savremenoj književnoj sceni koji poseduju dopadljivost kakvom zrači Elizabet Gilbert. Ovim ne želim da kažem da je ona „baš, baš fina osoba“, već da njena proza predstavlja neodoljivu kombinaciju inteligencije, oštroumnosti i jezičke razigranosti, i jednostavno vas navodi da se pridružite masi koja kao omađijana sluša njeno izlaganje.
U nedostatku ozbiljnijeg tona ili teme koja bi je, poput sidra, vezala za zemlju, knjiga se slobodno uzdiže u domen magijskog razmišljanja: junakinja ostvaruje sve što naumi, nijedna njena želja ne ostaje neispunjena. Ovom delu nedostaju tekstura, metež i nedorečenost svakodnevnog života. Čini se da ih je autorka gurnula u stranu, ubeđena da bi čitaocima delovali dosadno, komplikovano ili čak depresivno. Kada na Baliju posle previše seksa zaradi infekciju urinarnog trakta, ona preskače antibiotike i odlazi prijatelju vidaru, na tretman lekovitim biljem odvratnog ukusa. „Nekako sam ga progutala“, piše ona. „I, svi znamo kako se priča završava. Za manje od dva sata bila sam dobro, potpuno izlečena.“ Slično se može reći i za „Jedi, moli, voli“: svi mi već od početka znamo kako će se priča završiti. Izuzetno talentovana Elizabet Gilbert je uspela da pronađe sreću i mir, a čitateljke srodnu dušu u njenoj junakinji.
Autor: Dženifer Igan
Izvor: nytimes.com
Prevod: Jelena Tanasković