„
Klejov most“ je nežna knjiga smeštena u nimalo nežan svet. Iako obiman, roman je prava gozba kada su u pitanju jezik i ironija – na gotovo svakoj stranici postoji neka skrivena domišljatost. U romanu ima toliko saosećanja da će vam biti veoma teško da ga ne zavolite. Nakon fenomenalnog uspeha „
Kradljivice knjiga“, dugo očekivani sledeći Zusakov roman sadrži brojne stilističke odlike svog prethodnika: vredne opise, isprekidano pripovedanje i pesničku sintaksu i prizore.
Srce romana čini priča o petorici braće Danbar: Metjuu, Roriju, Henriju, Kleju i Tomu. Žive zajedno u haotičnoj kući u ulici Arčer, iza stare trkačke staze, koju dele sa raznim stvorenjima, uključujući i mazgu, nazvanim po Homerovim junacima. Njihova majka Penelopa je preminula za razliku od one kojoj se Odisej vratio u epu koji je volela. Njihov otac Majkl je pobegao i ostavio dečake da se sami snalaze bez ikakve pomoći odraslih, osim sporadičnog kontakta sa komšinicom, gospođom Čilman, kojoj su momci ponekad potrebni da joj otvore flaše. Najstariji brat, Metju, pripoveda nam priču: „Mnogi su nas smatrali divljacima... Imali smo klavir koji niko nije svirao. Naš televizor je bio osuđenik na doživotnu. Kauč je gulio dvadeset godina.“
U njihovim životima se iznenada pojavljuje otac koga Metju opisuje kao „pustoš u odelu“ i od dečaka traži pomoć. Slomljeni užasnim okolnostima, dečaci nisu sigurni da li žele da mu pomognu, ali onda na scenu stupa najtiši i najmisteriozniji sin, Klej. On je dečak koji ne govori mnogo, često samo sedi na krovu kuće sam. Izuzetno je jak i trenira neprestano za neko takmičenje, a ni sam nije siguran za koje. Ali on će postati duhovni čvor romana sa veoma jasnim osećajem o tome šta ljudskost treba da predstavlja.
Ovo je priča o tome kako uvek postoji „početak pre početka“. Porodična drama, ispripovedana iz perspektive najstarijeg sina, kao da oživljava sećanja; to je kompleksna slagalica sa različitim vremenskim tokovima koji se smenjuju kroz nekoliko decenija, sa velikim brojem likova, koja otkriva malo informacija i deliće pozadinske priče dok sve postepeno ne krene da se uklapa.
Tema iz prethodnog Zusakovog romana, „
Kradljivice knjiga“ javlja se i ovde: mogućnost postojanja radosti i ljudskog dostojanstva čak i u nehumanim uslovima. Ali sam kontekst je potpuno drugačiji. „Kradljivica knjiga“ se suprotstavlja moralnom kodeksu krvavog 20. veka dok je „Klejov most“ na samoj granici nečega što bi se moglo nazvati prekretnica istorije. Govori o predgrađima i zaboravljenim regijama, o nasilju i očajničkoj potrazi za identitetom. Jedna od važnijih stvari koje Zusak postiže u svojim delima je posezanje za marginalnim članovima marginalnih zajednica.
Pored zajedničkog osećanja, ova dva romana dele i poruku koja naglašava da je kultura mnogo više od ornamenta – ona oblikuje dušu. Penelopa je devojka koja je pobegla iz Istočne Evrope, a čiju je maštu formiralo 39 knjiga koje je njen otac posedovao – posebno primerci Homerovih epova koji su joj bili talismani u svetu slomljenih stakala. Takođe je naučila i da svira klavir što će je dovesti do upoznavanja sa Majklom Danbarom, čovekom koga je othranila samohrana majka i usadila mu ljubav prema umetnosti. Mikelanđelo je njegov svetac zaštitnik.
„Klejov most“ je roman koji je dugo nastajao, a Zusak je sebi postavio visoke standarde i tokom većeg dela romana je postigao neverovatne stvari. Likovi su detaljno razrađeni i osećate koliko ih sama knjiga voli. Kroz ceo roman provejava razumevanje prema ljudskim mogućnostima i verovanje u putovanja koja počinju, ali se nikada ne završavaju. Zamišljen je i realzivan sa jednim ciljem – da slavi uspone i padove smrtnika sa manama. I to ga čini daškom svežeg vazduha u savremenoj književnosti.
Izvor: smh.com.au
Prevod: Dragan Matković