„
Tajne sa plantaže čaja“ je četvrti i završni deo tetralogije engleske spisateljice
Dženet Maklaud Troter, čije je „nastavke“ (prva tri: „
Kći plantažera čaja“, „
Nevesta plantažera čaja“ i „
Devojka sa plantaže čaja“) objavljivala između 2007. i 2018. godine, a u prevodu na srpski publikovala Laguna. U svim romanima serijala razvija se složena priča o indijsko-britanskim odnosima posredstvom junaka anglosaksonskog porekla koji su, sticajem okolnosti, upućeni na Indiju i, emotivno ili poslovno, na tamošnje plantaže čaja. Međutim, onaj ko počne da se bavi tetralogijom od njenog završnog dela, ne gubi previše na kontekstu, budući da „Tajne sa plantaže čaja“ savršeno funkcionišu kao zasebna prozna celina. Osim toga, autorica poseduje veštinu da brzo uvuče čitaoca u radnju zahvaljujući reljefnim likovima i vrlo pitoresknim opisima različitih krajolika Engleske opustošene Drugim svetskim ratom i Indije pred sticanje nezavisnosti i docnije.
S druge strane, publika koja je ispratila prva tri dela četvoroknjižja u ovom će moći da prisustvuje zaokruživanju životnih sudbina svih važnijih junaka serijala, počev od glavne junakinje Libi, u ranijim „nastavcima“ devojčice a sada devojke, i porodice Robson, koja se uvodi još u romanu „Kći plantažera čaja“, dok posebnu ulogu u dramskoj akciji „Neveste plantažera čaja“ dobija Tili, majka protagonistkinje „Tajni…“ i rođaka glavne junakinje drugog dela tetralogije, Sofi Logan. I ona, i Klarisa Belhejven, kao i Adela Robson – obe prisutne i u završnom romanu tetralogije – i, na kraju, Libi, britanskog su porekla ali žele i uspevaju da se vrate u Indiju u kojoj su provele detinjstvo ili značajan deo života. Svim ovim junakinjama tetralogije svojstveni su upečatljivi i verodostojni ljubavni odnosi čije opisivanje dobija na realističnosti preprekama koje se postavljaju pred vezu, bilo da su one poslovne, nacionalne ili društveno-političke naravi.
Naime, četvoroknjižje Dženet Maklaud Troter odvija se u zaleđini Velikog rata, međuratnog perioda, tokom Drugog svetskog, i Rata za indijsku nezavisnost. Drugim rečima, posredi su istoriografske melodrame, što se najbolje vidi upravo u poslednjem delu, koji zbog toga verovatno dobija na posebnoj težini i čini najbolje moguće zaokruženje četvoroknjižja.
Libi planira nostalgični povratak ocu Džejmsu u Indiji, ali ga u promenjenim i haotičnim društvenim okolnostima zatiče pre svega u svojstvu pripadnika omraženog britanskog kolonijalističkog sloja. Kada ćerka upozna gorljivog borca za nezavisnost Indije Gulama Kana, zbliži se s njim i sazna za jednu pomalo sramnu porodičnu tajnu, preispitaće ne samo svoja idilična sećanja na prošlost nego i planove vezane za budućnost. Brutalnost rata između, pre svega, hinduističkih suverenista – mada je Gulam islamski borac za nezavisnost – i pakistanskih muslimana prikazana je krajnje uverljivo, baš poput vreve Kalkute i opojnih plantaža čaja. Možda to ne bi bilo moguće da autorka nije bila upućena na Indiju i da nije raspolagala dnevnicima bake i deke, ali ti spisi ipak ostaju samo materijal koji je trebalo majstorski uklopiti u prozu.
Autor: Domagoj Petrović