Godine 1958. ubijena je Elrojeva majka Džin. Njen leš je bačen kraj puta u El Monteu, neuglednom predgrađu Los Anđelesa. Ubica nikada nije pronađen.
Džejms Elroj je imao deset godina kada je ostao bez majke. Ovaj težak gubitak izazvao je podeljena osećanja kod dečaka: „Plakao sam čitavim putem do LA. Mrzeo sam je. Mrzeo sam El Monte. Neki nepoznati ubica mi je upravo kupio nov i prelep život.“ Odrastao opsednut ubijenim ženama i bizarnim zločinima, postao je pisac mračnih i kontroverznih kriminalističkih romana.
Godine 1994. udružio se sa Bilom Stonerom, briljantnim policijskim inspektorom, da istraži ubistvo svoje majke, koju je prezirao, ali mu je nedostajala. Izveštaj o ovoj istrazi zapisan je u Elrojevim „kriminalističkim memoarima“, priči o nasilju svojstvenom američkom tlu.
Sećate li se mita o Edipu? Tema mita je incest jer je Edip igrom sudbine, u potpunom neznanju, ubio svog oca i oženio se svojom majkom, da bi kasnije, kada je to otkrio, sebe osakatio.
Sam mit je poslužio kao osnova, potka teorije Sigmunda Frojda – Edipov kompleks. U psihoanalitičkoj teoriji, Edipov kompleks odnosi se na dečju želju za seksualnim učešćem sa roditeljem suprotnog pola, posebno na dečakovu erotsku pažnju prema majci. Ta želja drži se izvan svesnog dela uma putem represije, ali je Frojd verovao da i dalje ima uticaj na dečje ponašanje i da igra ulogu u razvoju.
Čitajući delo „Moja mračna mesta“ Džejmsa Elroja misli su mi često lutale ka ovoj Frojdovoj teoriji i mitu o Edipu.
U ovom miksu autobiografije, memoara i kriminalistočkog romana Elroj rekonstruiše ubistvo svoje majke, kao i događaje pre i posle njega.
Knjiga je podeljena na tri celine. U prvom delu Elroj nas uvodi u priču, pričajući u trećem licu o ubistvu njegove majke 1958. godine, detaljno opisijući istragu koja nije uspela da reši slučaj i pronađe ubicu. U drugom delu, autor nas upoznaje sa svojim odrastanjem u problematičnog mladića, ogrezlog u misli o kriminalu i upotrebu različitih opijata. Treći i završni deo vodi nas kroz Elrojevu „borbu sa vetrenjačama“ u pokušaju da reši ubistvo svoje majke i pronađe ubicu. Sva tri dela pojedinačno bi mogla da budu izuzetno zanimljiva, dok se kao celina nekako ne uklapaju.
U početku je zastupljena prezasićenost opisima i nostalgijom koja je gotovo fizički opipljiva. Ova knjiga vraća u život duhove prošlosti i osvetljava turbulentan i problematičan život samog autora. Nastavak knjige u priču uvodi, kako se meni čini, nepotrebne i beznačajne slučajeve sa Elrojevom intrigantnom istinitom pričom. U suštini priča ima sve elemente koji bi trebalo za rezultat da daju napet triler: ubistvo prelepe žene, dete koje krene lošim putem, opsednutost kriminalom i ženama, nagoveštaj serijskog ubice, mnogo porodične drame ili čak tragedije, kao i potragu za majčinim ubicom koja postaje potraga glavnog junaka za njegovim ličnim svetim gralom.
Majčina smrt je svakako oblikovala Elrojevu ličnost i dovela do načina života koji je sklon samodestrukciji.
Elroj nam otkriva sve mračne detalje svoje prošlosti – zavisnost od različitih narkotika, rasizam, neprilični incestuozni osećaj prema „crvenokosoj“, odnosno njegovoj majci. Taj edipovski momenat je dosta izražen i u meni je budio nelagodu i osećaj suvišnosti. Nekako, seksualna privlačnost koju je osećao prema majci je previše potencirana.
Ova knjiga je u meni budila dvojaka osećanja. U jednom trenutku bi me gušila nepotrebnim detaljima i beskonačno dugim dijalozima, dok bi me sa druge strane tragična sudbina jedne porodice dubok uzdrmala i terala da čitam dalje nadajući se nekom konačnom razrešenju.
„Moja mračna mesta“ Džejmsa Elroja su upravo to – najmračnija mesta njegove duše pretočena u redove ove romansirane autobiografije.
Izvor: kaleidoskopmisli.blogspot.com