Svi romani
Dejvida Vana su mračni. Oni proniču u dubine ljudskog iskustva u svom njegovom tragičnom sjaju. Ni „
Jarčeva planina“ se u tom smislu ne razlikuje prethodnih, ali Van u svom najnovijem romanu odlazi i korak dalje, zadirući u domen nasilnih poriva koji se kriju u svakom ljudskom biću. Iskustva i osećanja najmlađeg učesnika nesvakidašnjeg lovačkog pohoda dostižu nivo intimnosti koji priču čini još zahtevnijom i iznenađujuće ličnom. Ovaj roman primorava čitaoca da se zamisli nad morem nijansi zla i zapita o bezgraničnoj spremnosti društva da toleriše najrazličitije vidove nasilja.
Iako je roman zapravo jedan veliki flešbek, stil pripovedanja je takav da svaki postupak junaka i svaka situacija odišu krajnjom neposrednošću. Opisani događaji su bezvremeni, kao da je reč o nečemu što bi se moglo desiti bilo kome i bilo kada. To osećanje neposrednosti intenzivira intimnost priče, oživljavajući pred našim očima užase trodevnog boravka u planini. Ono što se dešava dečaku i ono što se dešava kao posledica njegovih postupaka je brutalno, ružno i u izvesnom smislu sasvim opravdano, a čitalac nije uvek siguran kako da reaguje na postupke trojice odraslih junaka. Razgovori o zlu i ubijanju, a naročito o njihovim religioznim konotacijama, promišljeni su i nikome ne nude jednostavne odgovore.
Dejvid Van je poznat po svom lirskom stilu pisanja, ali ne dozvolite da vas značenje reči zavara – ono što je
lirsko ne mora uvek biti i
lepo. Van je i sam lovac i njegovi opisi prizora iz lova su izrazito eksplicitni. Onima koji su prirodno gadljivi, ili vegetarijanci, neke od scena u romanu delovaće zaista mučno, ali eksplicitnost opisa je još jedan element koji doprinosi intimnosti priče. Nasilje koje čini i trpi najmlađi junak i treba da nas uznemiri i uzdrma, jer samo nas to može naterati da preispitamo svoj stav o kulturi koja dozvoljava ovakve oblike ponašanja, tretirajući ih kao „normalne među muškarcima“ i „testove muževnosti“.
„Jarčeva planina“ nije za nežne duše. Čak ni one sa jačim želucem ništa neće moći da pripremi za ovakvo čitalačko iskustvo. Vanova brutalno živopisna proza budi osećanje jeze i nelagode koje vam se zavlači duboko pod kožu i ostavlja teško izbrisiv trag.
Teme kojima se ovaj izuzetni roman bavi i pitanja koja postavlja čine ga štivom vrednim svake preporuke.
Izvor: thatswhatsheread.net
Prevod: Jelena Tanasković