Ako smo išta mogli da naučimo o L. Dž. Šen, to je da je majstor u osmišljavanju antiheroja. Autorka nas vodi do ivice, bukvalno do ivice, u neizvesnost da li se njen junak može ikako iskupiti, dok ćemo istovremeno biti ludo zaljubljeni u tog hladnog, arogantnog i osvetoljubivog skota. Iako se može činiti suprotno, uvek ćemo biti svesni toga da se ispod sve te nemilosrdnosti krije srce koje je otvoreno za ljubav, srce koje kuca ispod bezdušne, odbojne spoljašnosti.
Oboriće nas s nogu jedan siledžija koji postaje tiranin – Baron Spenser, poznatiji kao Opaki Spenser, potpuno opravdanog nadimka, zato što je bezdušni gad poganog jezika, a to je upravo ono što nam fali! I šta to onda govori o nama?
Sa 17 godina, pred kraj srednje škole, Emilija (Mili) Leblank se useljava u kuću porodice Spenser sa svojom sestrom Rouz, kada njihovi roditelji dobiju posao na imanju porodice Spenser, i Opaki joj nikada neće dozvoliti da zaboravi da je ona samo „posluga“ i da nije dobrodošla u njegov krug bogatih, privilegovanih prijatelja. Priča počinje u trenutku kada Mili i Opaki imaju 27 godina, kada će im se putevi ponovo ukrstiti, prvi put nakon što je Mili primorana da napusti porodično imanje sa 18 godina. Zašto je morala da ode i kakvu ulogu u tome je odigrao Opaki? I šta je tačno njegova priča?
Mili je prizemna osoba i eklektična umetnica koja se ne povinuje tuđim standardima, bila je svoja, ali jedan muškarac će možda uspeti da uruši njenu volju, a taj muškarac je Opaki! Bez obzira na to koliko će joj otrovnih reči uputiti, ona će ih istrpeti i dobrim delom uzvratiti istom žestinom, ali on će joj se podvući pod kožu i na druge načine!
Opaki Spenser poseduje veliko porodično nasledstvo, ali je takođe sam zaradio ogromno bogatstvo, zahvaljujući kompaniji koju je osnovao sa svojim prijateljima, Dinom, Trentom i Džejmijem. Njih četvorica su bili najveće dase u srednjoj školi (prozvani su „Četiri zgodne guzice“) i tu popularnost su preneli u zrelo doba, što im je kompaniju učinilo veoma uspešnom.
Mili nema toliko sreće, muči se da zbrine svoju bolesnu sestru Rouz, a Opaki će joj dati ponudu koju ne može da odbije – da radi za njega dok je u Njujorku, ali se iza toga naravno kriju drugi motivi. Motivi koji idu njemu u korist.
Knjiga se u više navrata prebacuje sa prošlosti na budućnost, što je besprekorno izvedeno, a i mržnja koja postoji između ovo dvoje junaka je opipljiva, i u navrate prilično vickasta! Ne čudi što varnice pršte na sve strane! Nema govora da je Opaki emotivno osakaćen i prevrtljiv muškarac, ali jednom rečenicom od nekoliko reči, iskupiće se i potpuno nas osvojiti. Jedva ćete dočekati da saznate njegovu prošlost, zato što ćete biti uvučeni u priču, ali na momente ćete primetiti da se njihovi povuci-potegni odnosi delimično ponavljaju i da su razvučeni, tako da ćete se zapitati šta je to što je uticalo na to da ovo dvoje junaka imaju tako snažna osećanja jedno prema drugom, pogotovo sa saznanjem da je Opaki izopštavao Mili i činio njen život nepodnošljivim.
Nasuprot fizičkoj, za emotivnu stranu njihovog odnosa moraćete da sačekate da priča poprilično odmakne. Poželećete da ste ranije saznali o događajima iz prošlosti, a ne da morate da čekate skoro sam kraj priče. Ipak, s tim na umu, i dalje nećete moći da ispustite knjigu iz ruku, a kada se stvari iz prošlosti obelodane... vau! Raspametiće vas, jer je epilog poslužio kao savršen kraj priče o mržnji, osveti, ljubavi i oproštaju. A biće vam i kristalno jasno zašto knjigu krase „vruće“ korice!
Izvor: totallybookedblog.com
Prevod: Aleksandra Branković