Laguna - Bukmarker - Prikaz romana Pole Meklejn „Kruženje oko sunca“ – doživljaji nebeske avanturistkinje - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana Pole Meklejn „Kruženje oko sunca“ – doživljaji nebeske avanturistkinje

Osamdesetih godina 20. veka, spisateljica, avijatičarka i avanturistkinja Beril Markam, bila  je uveliko zaboravljena. Njena knjiga iz 1942. godine „West with the Night“ u kojoj je opisala svoj let preko Atlantskog okeana, odavno je prestala da se štampa. Vratila se u svoj voljeni Najrobi i sastavljala kraj sa krajem, baveći se obukom trkačkih konja. A onda je otkriveno davno zaboravljeno pismo u kojem joj je Ernest Hemingvej uputio pohvalu („To je prokleto dobra knjiga“). „West with the Night“ je ponovo objavljena 1983. godine, postavši veliki hit i omogućivši Markam da 1986. umre kao bogata žena.

Bio je to poslednji srećni preokret u neverovatnom životu koji ih je bio prepun. Kao što je prikazano u raskošnom romanu Pole Meklejn „Kruženje oko sunca“, život Beril Markam je pun materijala za legendu. „Pariska žena“ prethodni roman Meklejnove, takođe u formi romansiranih memoara, bavi se gorko-slatkim odnosom Ernesta Hemingveja i njegove prve supruge Hedli. Ovaj roman je još šireg raspona, sa radnjom koja se odvija na veličanstvenoj pozadini afričkog krajolika.

„Kruženje oko sunca“ se usredsredilo na život Beril Markam u njenim dvadesetim. Svoju priču nam izlaže iz kabine aviona vega gal, tokom postavljanja avijatičarskog rekorda 1936. godine. Ispod nje nema ništa osim „crnih uzburkanih talasa i praznine“ Atlantika, dok „elisa reže kroz godine, okrećući me unazad a i beskrajno unapred, oslobađajući me“.

Let u prošlost počinje divljim detinjstvom. Rođena kao Beril Klaterbak, odrasla je u Britanskoj Istočnoj Africi („pre nego što je Kenija postala Kenija“), kraj majke koja ju je zapostavljala i oca, uspešnog trenera trkačkih konja. Čitavog života ju je odlikovala neustrašivost. Mlada Beril se trkala sa dečacima i obučavala se poput ratnika Kipsigi naroda. Internat joj nikako nije odgovarao: „Šest puta sam bežala, jednom sam se krila tri dana u rupi divljih svinja.“ Konačno, idući očevim stopama, postala je najmlađi i ujedno jedini ženski trener konja u Keniji. To je bilo početkom 20. veka kada je bilo  dovoljno da žene jašu poput muškaraca da bi šokirale javnost.
 
Volim način na koji Meklejn gradi mit od ključnih događaja u životu junakinje. Napad lava u detinjstvu, ljubimca porodičnog prijatelja, nije je prestrašio iako je osetila „njegove zube noževe i vlažan jezik“. Buduća avijatičarka je jedino izgubila osećaj sopstvene nepovredivosti: „Znači ovako to izgleda. Ovako izgleda kada te pojede lav“. Dajte joj pastuva sa ubilačkim bljeskom u očima i Beril Markam je srećna.

Prelepa, pametna i tvrdoglava, nezavisna mlada avanturistkinja u pantalonama, opčinjavala je sve muškarce i žene koje bi srela. Njena strast je bila neobuzdana; „Kruženje oko sunca“ dočarava život žene koja deluje natprirodno samouvereno, čak i kada joj se svet urušava. Nepokolebana propalom vezom, nesrećnim razvodom i siromaštvom na pomolu, ona nastavlja dalje. Preokreće svoju sudbinu trenirajući ždrepca po imenu Mudro dete, i uspešno rizikujući na trkalištu.

U srcu romana nalazi se njena složena, eksplozivno romantična veza sa lovcem aristokratom Denisom Finčom Hatonom. Njega poznajemo od ranije, jer ga je u liku Ajzaka Dinesena dočarao Robert Redford u filmu „Moja Afrika“, zasnovanom na memoarima baronice Karen Bliksen.

Iz nekog razloga, Bliksen je propustila da u svojim memoarima pomene Beril Markam. Propust je možda bio nameran – 17 godina starija žena zatire trag svojoj mlađoj suparnici. Meklejn vešto postavlja zrelu vezu Bliksen i Hatona naspram zanosa mlade žene. Markam je s druge strane smatrala žustrog Engleza i ljubitelja poezije, svojom srodnom dušom. „Vitman je je veličao“, kaže ona, „samodovoljnost i slobodu duha, povezanost s divljim stvorenjima i divljinom – to je deo mene, a i Denisa“.

Finč Haton je Beril upoznao sa čarima letenja. „'Zvuči božanstveno', rekla sam mu. 'Sačuvaj nešto od toga i za mene.'“ Ali Haton gine u avionskoj nesreći, u letu u kome je i sama Markam trebala da bude.

Pola Meklejn je svojoj junakinji dala bujan i intrigantan glas, dočaravši tako njenu zavidnu hrabrost i nezavisnost. Izazov koji je Markam stavila pred sebe bio je da prevaziđe gledište po kome je užasan zločin biti žena dovoljno hrabra da teži slobodi. U strašnim visinama iznad Atlantika, u svojoj 28 godini, ona konačno prihvata svoju slobodu za kojom traga prkoseći gravitaciji.
 
Izvor: npr.org
Prevod: Vladimir Martinović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.