Prikaz romana „Žena koja godinu dana nije ustala iz kreveta“

Sju Taunzend je retka zverka. Članica je ekskluzivne skupine britanskih pisaca čija su dela toliko popularna i tražena da ne možemo ni da zamislimo knjižaru bez njih. Na to moramo da dodamo njenu toplinu i humor koji joj, još od „Tajnog dnevnika Adrijana Mola“, obezbeđuju titulu britanskog nacionalnog blaga. Svaki novi roman Sju Tauzend sasvim sigurno će izazvati isti osmeh koji se javlja pri susretu starog prijatelja: znaćete šta možete da očekujete – zaplet smešten oko komičnog promašaja, junaka koji pokušava da se izbori sa apsurdnostima savremenog života.

Njen najnoviji roman „Žena koja godinu dana nije ustala iz kreveta“ ne odstupa od naših očekivanja. Na samom početku, lesterska domaćica Eva Biver nalazi se u kuhinji i svodi svoj životni bilans, sada kada su njeni blizanci tinejdžeri otišli od kuće na studije. Eva shvata da nema za šta da se uhvati i odlučuje da uradi ono što svi radimo kada smo depresivni – odlazi u krevet! Jedina razlika, naravno, jeste to što će ona u krevetu ostati narednih godinu dana.

Zato volimo Sju Taunzend. Njeni likovi igraju po samoj ivici besmisla i nekako uspevaju da ostanu uverljivi, a njihova obična svakodnevica nam omogućava da ih razumemo. A ponekad, na naš užas, i da se prepoznamo u njima.

Evin suprug, doktor Brajan Biver, astronom provodi sve vreme posmatrajući širenje kosmosa u njihovom velikom dvorištu. Nema prijatelje, ali ima ljubavnicu Titaniju. Kada Eva odbije da ustane iz kreveta i spremi mu večeru, Brajan poziva taštu da joj kaže kako je Eva doživela nervni slom. Evina majka Rubi ne može da mu pomogne jer održava zabavu za svoje prijatelje.

Čitaocima, koji nisu upoznati sa autorkinim specifičnim humorom, neke stvari će možda delovati neobično. Od neobičnih imena koje likovi imaju do apsurdnih detalja koji su tu samo da nas zabave – šale naviru poput bujice. Koliko god da su nam Evine situacije smešne, jedna stvar je jasna – ovo je priča o slomu i depresiji, dok nam Eva čak u jednom trenutku govori i da joj je dosta života.

Međutim, omađijan čarolijom koju nam autorka pruža, čitalac nikada nije u opasnosti da se i sam oseti depresivno. Smejala sam se nekoliko puta, toliko glasno da su me svi ukućani čuli. A na kraju svih krajeva – autorka za nas uvek ima pozitivnu poruku. Da, Lester i drugi urbani centri Britanije su dosadni. Da, moderni život je užasan. Da, svi smo mi pomalo čudni, ali i heroji. I premda Eva proživljava naše neostvarene fantazije o lenjosti, veoma brzo počinjemo da shvatamo da ovakva vrsta pobune nije zapravo toliko dobra ideja.

Autor: Hejli Long
Izvor: walesartsreview.org
Prevod: Dragan Matković