Laguna - Bukmarker - Procep u vremenu – Dženet Vinterson - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Procep u vremenu – Dženet Vinterson

Dženet Vinterson je engleska autorka, rođena 1959. godine. Napisala je više od 10 romana, a piše i memoare i knjige za decu. Za učešće u projektu Hogarth Shakespeare odlučila se, kako kaže, jer je želela da ispriča svoju, ličnu stranu „Zimske bajke“.

Projekat Hogarth Shakespeare za cilj ima približavanje Šekspirovih dela savremenoj publici na nov i oiginalan način – kroz pera poznatih pisaca današnjice (skoro je pokrenut i sličan projekat u kojem su savremeni pisci ponovo pisali romane Džejn Ostin). Projekat čini osam romana, u kojima će neki od načitanijih savremenih pisaca pružiti čitaocima svoje interpretacije Šekspirovih drama. U projektu, osim Dženet Vinterson, učestvuju i Margaret Atvud (Bura), Trejsi Ševalije (Otelo), Džilijen Flin (Hamlet), Hanard Džejkobson (Mletački trgovac), Ju Nesbe (Magbet), Edvard Sent Obin (Kralj Lir) i En Tajler (Ukroćena goropad).

Ukoliko niste imali prilike da pročitate „Zimsku bajku“ (a ja vam to svakako preporučujem), jedno od Šekspirovih poslednjih i ipak manje poznatih dela, na početku knjige čeka vas poglavlje naslovljeno kao „Original“, u kojem je dat detaljan siže drame. Nakon toga sledi „Obrada“ originala, odnosno roman koji je Vintersonova nazvala „Procep u vremenu“.

Poznata Šekspirova priča izmeštena je sa Sicilije u moderni London, a Poliksen i Leont, kraljevi Češke i Sicilije, postaju Kseno i Leo, uspešni biznismeni, i kao i junaci koji im prethode, najbolji drugovi još iz detinjstva. No Leo, opsednut ljubomorom, umišlja da ga žena vara sa najboljim prijateljem i uma pomračenog besom, odlučuje se za nezamisliv čin – odvaja svoju suprugu od tek rođene devojčice (za koju je slepo uveren da nije njegovo dete) i uz veliku svotu novca šalje jednog od svojih zaposlenih da je odnese Ksenu. Njegov plan će, ipak, osujetiti ubistvo čoveka kome je ovaj zadatak poveren i devojčica će, igrom sudbine, završiti u crnačkoj porodici koja će je odgajati kao svoju, odrastajući tako, iako svesna da je usvojena, bez ikakve ideje o tome ko su joj pravi roditelji.

Upravo tako se, sa nekim sitnim izmenama, odvija i Šekspirova priča. Devojčica po imenu Perdita (Izgubljena) živeće spokojno u svojoj novoj porodici sve dok ne sretne princa Florizela (u romanu Kloa), Poliksenovog sina. Ubrzo će se dvoje mladih zaljubiti jedno u drugo i istina će, uz nekoliko obaveznih nesporazuma, izaći na videlo.

Ponovo pričanje već poznatih priča svakako je mač sa dve oštrice: s jedne strane, ljubitelji Šekspira će zasigurno biti zainteresovani i pohrliće da se domognu romana; sa druge strane, ipak, postoji ogroman rizik. Kako već poznatu priču učiniti drugačijom i zanimljivom? Kako izaći iz senke imena kao što je Šekspirovo? Vintersonova je pred sobom imala ozbiljan zadatak: osim što je njen roman prvi u projektu, izabrala je ne baš popularnu dramu, koja joj je iz ličnih razloga bliska (autorka je takođe napušteno dete). No čini se da je ipak dorasla ovom zadatku.

Dženet Vinterson je romanu pristupila uz određenu dozu samoironije. Shvatila je da bi bilo nadmeno pokušati prevazići majstora drame, pa se stavila u ulogu rapsoda. Ni u jednom trenutku ona ne dopušta čitaocu da zaboravi da je u pitanju obrada: osim što ne odstupa od originalne fabule, ona koristi svaku priliku da spomene Šekspira ili aludira na njegovo delo (u romanu se spominje čak i čuvena pariska knjižara Shakespeare and Company), do te mere da likovi iz romana u nekoliko navrata citiraju replike iz „Zimske bajke“.

„Procep u vremenu“ je ipak nešto više od pukog prepričavanja. Iako mu je kraj poznat, čitalac je zainteresovan da vidi kako će se on odigrati. Vintersonova je uspela da oživi Šekspirove likove u modernom ruhu, zadržavajući njihovu originalnu čar (prepoznajete li u Autoliku falstafovsku ludu?) da prenese emociju drame i učini je ličnom, a da romanu na momente pruži duh pravog elizabetanskog pozorišta.

Da li bi ovaj roman bio jednako dobar ukoliko bismo ga posmatrali van konteksta „Zimske bajke“? Verovatno ne. Korišćenje već date građe, sa svim „manama“ koje sa sobom nosi kalup komedija i romansi sedamnaestovekovnog teatra koji modernom čitaocu deluju naivno, mora imati svoje posledice. Ali samostalno čitanje ovog dela nie ni predviđeno. Kao što nas autorka konstantno podseća u svom romanu, ovo je obrada, omaž velikom piscu i dokaz da Šekspirova dela žive i danas, u Londonu, Novoj Bohemiji ili bilo kom drugom delu sveta, i živeće večno, u procepu u vremenu, neosetljiva na vekove koji prolaze.

Autor: Sandra Bakić Topalović
Izvor: stshbook.blogspot.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
22.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
grandiozna izjava ljubavi italiji dobitnik gonkurove nagrade žan batist andrea u knjižarama od 26 novembra laguna knjige Grandiozna izjava ljubavi Italiji: Dobitnik Gonkurove nagrade Žan-Batist Andrea u knjižarama od 26. novembra
22.11.2024.
Roman „Bdeti nad njom“, za koji je pisac Žan-Batist Andrea prošle godine dobio Gonkurovu nagradu, stiže na police knjižara.   „Bdeti nad njom“ je zanimljiva i lepo izvedena kombinacija istorijs...
više
niški sajam knjiga od 23 novembra do 1 decembra 2024  laguna knjige Niški sajam knjiga od 23. novembra do 1. decembra 2024.
22.11.2024.
Tradicionalni Sajam knjiga u Nišu biće održan od 23. novembra do 1. decembra u Sportskoj hali „Čair“. Organizator je Niški kulturni centar. Tokom trajanja Sajma, kao i svake godine, biće organi...
više
roman serafina krin i srce sveta aleksandre filipović objavljen u ukrajini laguna knjige Roman „Serafina Krin i Srce sveta“ Aleksandre Filipović objavljen u Ukrajini
22.11.2024.
Roman „Serafina Krin i Srce sveta“, višestruko nagrađivane književnice Aleksandre Filipović, objavljen je Ukrajini u izdanju izdavačke kuće Bohdan, u prevodu Natalije Horoz. Prema rečima izdavača, ovo...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.