Laguna - Bukmarker - Prof. dr Goran Milašinović: Svako danas treba da bude Tezej za samog sebe i nađe izlaz - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prof. dr Goran Milašinović: Svako danas treba da bude Tezej za samog sebe i nađe izlaz

Profesor Medicinskog fakulteta, kardiolog i direktor Referentnog pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije, predsednik Nacionalne komisije za saradnju s Uneskom. Sve to stoji uz ime prof. dr Gorana Milašinovića, jednog od vodećih stručnjaka za srčane aritmije i doktora koji je prvi u svetu implantirao nekoliko prototipova različitih srčanih pejsmejkera. Na prvi pogled nespojive „profesije“, ali dr Milašinović kaže da je sve to sasvim normalno za jednog doktora.



U Unesko je stigao na predlog tadašnjeg ambasadora pri toj organizaciji Darka Tanaskovića, koji ga je upoznao kao pisca koji obrađuje neke kolektivne psihološke teme našeg naroda i ovih prostora, kao i interakciju nas i Evrope. Doktor Milašinović kaže da mu je taj posao privlačan jer smatra da budućim generacijama treba predati sačuvan i naučno i obrazovno povezan svet, sa pačvorkom prijateljskih kultura. Za Nedeljnik govori o radu tokom pandemije i posledicama, o reizdanju njegovog romana „Apsint“, koji je podjednako aktuelan kao i pre 15 godina kada je objavljen.

Iako se vi primarno bavite kardiologijom, moram da vas pitam – kako je pandemija uticala na zdravlje ljudi? Mislite li da će sve ovo ostaviti ozbiljnije posledice po zdravlje svih nas, posebno onih sada najugroženijih?

Za vreme pošasti sve je ostalo u drugom planu, što je očekivano. Tako su ljudi danas „izgubili pravo“ da boluju od infarkta, hipertenzije, dijabetesa, moždanog udara, maligniteta. Tek kad se Covid-19 završi, suočićemo se sa brojem osoba koje su obolele ili umrle od drugih bolesti, a ne bi da epidemije nije bilo. Potom, veoma važan element je posttraumatski stresni sindrom; očekuje se da će čak 20% stanovništva imati ozbiljne psihološke probleme.

Ova pandemija je pokazala i to da u budućnosti treba veoma pažljivo voditi računa o sektoru javnog zdravstva. Vidimo da su najviše stradali baš oni regioni sveta gde je javno zdravstvo sistematski uništavano na račun privatnog (koje vodi računa prvenstveno o profitu), kao što je najdrastičnije u SAD, ali i u nekim regionima Evrope, poput Lombardije u Italiji, koja je od kraja sedamdesetih godina XX veka forsirala privatne bolnice na račun državnih, trošeći na njih čak 50% finansija državnog zdravstvenog osiguranja; kad se epidemija dogodila, državnih bolnica nije bilo i došlo je do katastrofe.

Deceniju i po otkako ste objavili „Apsint“, roman je ponovo aktuelan i popularan. Rekli ste da je i posle 15 godina od izdavanja, ali i u svim vremenima ostala nezaobilazna tema naša podeljenost između Zapada i Istoka. Kako vam svet izgleda danas?

Izgleda mi spolja, u zoni skrame, globalizovan (pre svega zbog modernih komunikacija i ekonomije), a iznutra, u zoni sadržaja, duboko podeljen. Što znači da je savremeni čovek raspolućen, sa glavom u povezanom svetu, a srcem u podeljenom. Jedno od pitanja je šta je važnije, čovek ili svet? Drugim rečima, da li je antropofilni fokus u odnosu na ekološki doprineo sadašnjem stanju planete, posredno uzrokujući čak i ovakve pandemije. Druga važna dilema je koliko su raspolućenost savremenog čoveka uzrokovale izmaštane vrednosti i konstrukti, poput nacije, novca, slobodne volje, zasenjujući prirodno, biološko biće u nama, kome trebaju ljubav i saradnja.

Tema romana „Apsint“ je specifična raspolućenost našeg naroda između Istoka i Zapada. Glavni akter Mihajlo Alić kao bečki lekar, a etnički Srbin, doživljava totalni rascep svoje ličnosti kada počinje Prvi svetski rat i on ne zna za koju stranu da se opredeli, ulazeći u stanje slično pijanstvu od u to vreme popularnog likera od anisa i mastike, apsinta. Iako mislim da je to jedan od naših najneprolaznijih kolektivno podsvesnih konflikata, nije jedini (takođe, selo – grad, mit – objektivna realnost, narod – elita, elita sama po sebi, i drugo).

Po vašem romanu „Slučaj Vinča“ planirano je snimanje igranog filma u režiji Dragana Bjelogrlića, „našeg Černobilja“, kako su ga nazvali. Zašto se tako malo zna o tome?

Slučaj Vinča“ razotkriva hrabrost francuskih građana da rizikujući svoje zdravlje i živote doniraju koštanu srž našim naučnicima iz Vinče, koji su 15. oktobra 1958. zadesno ozračeni (tokom izvođenja naučnog eksperimenta) i oboleli od tada neizlečive radijacione bolesti. Reč je, takođe, o prvoj transplantaciji bilo kog ljudskog organa drugom čoveku na svetu, izvedenoj od francuskih lekara Matea i Žamea u bolnici Kiri u Parizu iste 1958. Pokušao sam da zamislim kakvi su (a bez imperativa ko su) morali da budu ti obični ljudi (bivši mornar, domaćica, službenik) i koji su ih motivi inspirisali da se žrtvuju za nepoznate ljude. I zaključio sam da je odgovor čista ljubav čoveka prema čoveku, najsiroviji, neobrađeni, neideološki humanizam, univerzalno prijateljstvo i saradnja, sve što krasi homosapijensa. Videćemo kako će to izgledati na filmu, ali verujem u g. Bjelogrlića i Vuka Ršumovića, glavnog pisca scenarija.

Šta je ono što savetujete sada svojim pacijentima, a što biste mogli da kažete i ostalima? Kako se sačuvati?

Nažalost, i kada Covid-19 jednom bude pobeđen, nema lapidarnih ni univerzalnih saveta kako ostvariti sreću u ovom svetu koji liči na lavirint, u kome smo suočeni samo sa zidovima i preprekama, frustrirani i nezadovoljni. Svako danas treba da bude Tezej za samog sebe i nađe izlaz.

Napomena: Integralna verzija intervjua objavljena je u časopisu Nedeljnik 13. 08. 2020.

Razgovarala Zorica Marković
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.