Jedan je pio 50 šoljica kafe dnevno, drugi je komponovao u šumskoj kolibi, treći je u autoerotizmu tražio inspiraciju. Čak i poznate ličnosti upražnjavaju svakodnevne rituale. Oni im pomažu da se izbore sa haotičnom stranom stvaralaštva. Predstavljamo vam hirove slavnih.
Većini nas poznati su trenuci „praznog hoda“ u toku dana. Sedite i čekate talas inspiracije, vreme prolazi, a jedina misao koja vam dolazi u glavu je: šta danas naručiti u menzi? U nedostatku inspiracije i koncentracije možda ćete proveriti
Tviter, prošetati ili popiti kafu. Ili biste mogli, poput američkog novinara i pisca Mejsona Karija, otići na
Gugl, istražiti kako ostatak sveta organizuje svoje radno vreme, a zatim napisati knjigu o radnim navikama i strategijama drugih ljudi.
Kari u knjizi „Dnevni rituali“ predstavlja rezultate svog istraživanja. Upoznaje nas sa životima i bizarnim ritualima 161 poznate ličnosti. „Želeo sam da pokažem kako veličanstvene stvaralačke vizije proističu iz sitnih svakodnevnih rutina“, piše Kari u uvodu. Ako se dobro obrati pažnja, moguće je uočiti i određene obrasce.
Ranoranilac Tomas Man je svakog dana ustajao u 8 sati ujutru i pola sata kasnije doručkovao sa suprugom. U 9 sati bi se zaključao u radnu sobu. Radio je tačno do podneva, a deci je bilo strogo zabranjeno da u tom periodu proizvedu i najmanji zvuk. Njegov moto je glasio: što se ne završim do 12, mora da sačeka do sutra.
Noćne ptice
„Samo 'Hitleri ovog sveta' rade noću. To poštenom umetniku ne bi palo na pamet“, napisao je V. H. Oden o kolegama sklonim noćnom pisanju. Pa, jedan od njih bio je i Marsel Prust, koji se u potpunosti predao pisanju svog impozantnog dela „U potrazi za izgubljenim vremenom“ (1,5 miliona reči, sedam tomova). Spavao je danju, a radio noću. Svoju parisku spavaću sobu napuštao je samo kako bi u spoljašnjem svetu prikupio nove utiske. Pisao je isključivo u ležećem položaju, sa dva jastuka pod glavom. Kada bi se probudio kasno popodne, prvo je udisao malo opijuma – kako bi, navodno, ublažio simptome astme.
Franc Kafka je kao mladić retko počinjao sa pisanjem pre ponoći. Razlog tome bila je činjenica da je živeo sa porodicom i jedino tada je nalazio vremena za stvaranje. On je pritom bio jedan od retkih pisaca koji je u toku dana imao posao kojim je finansirao svoju noćnu karijeru.
Zavisnici
Žan Pol Sartr je vodio nezdrav život u svakom pogledu. Radio je mnogo, spavao malo, a ostatak dana ispunjavao vinom, cigaretama, prejedanjem, drogom i zabavama. Pedesetih godina prošlog veka, počeo je da oseća posledice svog načina života i bio na ivici nervnog sloma. Poznati filozof lečio je svoju depresiju kombinacijom amfetaminâ i tableta aspirina.
Onore de Balzak je bio ambiciozan pisac, neumoljiv po pitanju svoje književne karijere. Ustajao je iz kreveta u ponoć i radio do 8 ujutru. Posle devedesetominutnog dremanja, usledila bi još jedna tura pisanja, do podneva. Kako bi izdržao zahteve svog radnog dana, gutao je jednu kafu za drugom – ponekad, navodno, i do 50 šoljica dnevno.
Zahvaljujući vremenu provedenom u vojsci, F. Skot Ficdžerald je bio naviknut na strog dnevni raspored. To mu kasnije ipak nije mnogo pomoglo u organizovanju dnevnih obaveza. U idealnom slučaju, ustajao je u 11 pre podne, a u 5 po podne sedao za pisaći sto, gde je ostajao do ranih jutarnjih sati. Pisac je zapravo najveći deo života provodio po pariskim kafeima, sa suprugom Zeldom. Tokom uživanja u noćnom životu, ali i van njega, Ficdžeraldov drugi nerazdvojni kompanjon bio je džin.
Mnogi poznati muškarci, uključujući i Sigmunda Frojda, imali su verne supruge koje su im svesrdno pomagale u karijeri. Žena je Frojdu istiskivala pastu na četkicu za zube i presvlačila ga, kako bi uštedeo vreme. A da bi „preživeo“ radne dane, ispunjene brigom o pacijentima i proučavanjem psihoanalize, ovaj lekar je pušio 20 cigara dnevno.
Silvija Plat je bila primorana da čeka da njena deca odu od kuće ili legnu u krevet kako bi mogla da se posveti pisanju pesama. Ovo se, nažalost, nije povoljno odrazilo na njene svakodnevne rutine: noću je mogla da zaspi samo uz pomoć lekova za smirenje. Kada bi oko 5 ujutru prestalo njihovo dejstvo, ponovo se bacala na posao – sve dok se deca ne probude.
Izuzetni i neprilagođeni
„Ideje se u mojoj glavi množe kao pacovi“, govorila je Patriša Hajsmit. Da bi tako i ostalo, bilo je neophodno obezbediti odgovarajuće uslove: dok je ležala sklupčana na krevetu, okruživale su je cigarete, pepeljare, šibice, šolja kafe, krofna i posuda sa šećerom. Pre nego što bi počela sa radom, popila bi žestoko piće – za smirenje – i tada je bila spremna. Kada je dan išao po planu, uspevala je da napiše oko 2000 reči. U jednom uglu sobe gajila je puževe. U njihovom društvu se osećala ugodnije nego među ljudima.
Mark Tven je bio najproduktivniji tokom letnjih meseci, kada je sa porodicom boravio na jednoj farmi u državi Njujork. Na imanju je imao malu radnu sobu gde nikom nije bilo dozvoljeno da ga uznemirava. Posle obilnog doručka, sedeo je u sobi sa nezaobilaznom cigarom u ruci i pisao. Između ostalog i „Toma Sojera“. U slučaju da je bio potreban ženi ili deci, dozivali su ga duvanjem u trubu.
Pisac Tomas Volf pripadao je onoj vrsti pisaca kojima je bilo potrebno seksualno uzbuđenje kako bi na papir zabeležili nešto vredno pažnje. Volf je 1930. godine jednom prijatelju ispričao kako autoerotske radnje izazivaju „dobro muževno osećanje“ koje u njemu budi stvaralačku energiju.
Erotika je i drugim piscima predstavljala važan izvor inspiracije. Džon Čiver je pisao isključivo u donjem vešu. Smatrao je da mu erekcija pomaže da se koncentriše: „Sa uzbuđenim penisom, nije mi teško da čitam ni sitna slova u Bibliji.“
Belgijski pisac Žorž Simenon tvrdio je kako je u životu spavao sa više od deset hiljada žena. To objašnjava zašto je na vratima njegove radne sobe visio natpis „Ne uznemiravaj“, koji je beskrajno cenio.
Autor:Geza Majer
Izvor: spiegel.de
Prevela: Jelena Tanasković