Robert Hodel o Dragoslavu Mihailoviću: Beskrajna empatija u delu velikog pisca

Poznati nemački slavista, prevodilac i poznavalac srpske književnosti Robert Hodel boravio je u Beogradu povodom objavljivanja knjige „Reči od mramora“, iscrpnog životopisa velikana srpske književnosti, znamenitog pisca Dragoslava Mihailovića.

Od školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija, robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i Titove osude romana „Kad su cvetale tikve“ – Robert Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom 20. veku. Biografija Dragoslava Mihailovića utoliko je značajnija jer je autor u nju uvrstio piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u brojnim međusobnim razgovorima.

Hodelovo poznavanje srpskog jezika i književnosti zavređuje poštovanje. Započeo je studije kao rusista, a srpskohrvatski je odabrao kao drugi slovenski jezik. Jedno vreme boravio je i u Novom Sadu, gde je istraživao za studentski rad o Crnjanskom i tako je počelo njegovo interesovanje za srpsku književnost i, posebno, život i delo Dragoslava Mihailovića sa kojim je snimio više od 40 sati intervjua.

„Upoznali smo se devedesetih godina prošlog veka. Pisao sam naučni rad o skazu, i prvi intervju s njim uključio sam u disertaciju. Nakon toga se naša saradnja produžila i pretvorila u prijateljstvo. S vremenom sam skupio mnogo materijala i ideja da napišem knjigu je prirodno došla. To naravno ima veze sa tim da je njegova biografija zapravo osnova njegovih likova.“

Knjiga „Reči od mramora“ čita se kao potresna i uzbudljiva priča o jednom životu. Poseban kvalitet knjige su transkripti izlaganja Mihailovića, preneti autentično, tako da odražavaju raspoloženje pisca, stanje uma, emociju.

„Dugo sam se kolebao kako da prenesem te delove. To je usmeni govor, gde rečenice nisu potpune, gde se intonacija menja. On kad priča, počinje da glumi i odmah se pretvara u svoje likove. Priča o jednom liku i sam počinje da preuzima njegovu intonaciju.“

Hodel je posvećeno radio na izučavanju dela i života Dragoslava Mihailovića punih 20 godina.



„Dragoslav mi je dao potpunu slobodu u sastavljanju ove knjige. Verujem da je došao do tačke da može da kaže sve o svom životu, čak i ono što je bilo posebno problematično, što ga je mučilo čitav život, a to je dogovor sa Udbom koji je potpisao kad je izašao sa Golog otoka, bez čega ne bi napustio to mesto, i u kojoj meri je uspeo da izbegava tu saradnju i kad je progovorio o tome, nije više bilo nikakvih tabua.“

Hodel ističe da je Mihailović veliki pisac, ali u isto vreme i izvanredan čovek koji nema nikakvih lažnih pretenzija.

„U njegovom pisanju očituje se jedna beskrajna empatija. On može da uđe u dušu jako različitih ljudi. To može da bude bokser sa Dušanovca, Petrija koja liči na njegovu tetku, ili rudar u pripoveci Barabe, konji i gegule ili devojčica u pripoveci Lilika. Fascinantno je u kojoj meri može da preuzima identitet svojih junaka. Kad čitate njegovo delo, a poznajete biografiju pisca, shvatate da se u svim tim likovima, možda posebno u liku čistača cipela u pripoveci Šukar mesto, mojoj omiljenoj, odražava njegov život.“

Knjigu je na srpski prevela Mina Đurić, koja ima velike zasluge za konačan izgled srpskog izdanja.

„Knjiga koja je originalno objavljena na nemačkom jeziku sadrži znatno kraću biografsku građu, ali uključuje prevode najznačajnijih pripovedaka Dragoslava Mihailovića. Bilo je mnogo izuzetno pozitivnih recenzija, a knjigu je pročitao i nobelovac Peter Handke.“
 
Autor: Tanja Vučković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 2
Foto: Matija Krstić