U krugu kompleksa Državnog univerziteta Severne Karoline, na obalama jezera Rali, leži kolosalna blještava građevina. Radi se o biblioteci, ali ne onakvoj na kakve smo do sada navikli. Biblioteka „Džejms B. Hant Mlađi“ je arhitektonsko čudo, vredno 150 miliona dolara, koje je projektovala norveška arhitektonska firma Snoheta (najpoznatija po radu na novoj Aleksandrijskoj biblioteci u Egiptu). Poseduje uglađeni izgled „Eplove“ prodavnice, a oblikom pomalo podseća na ogromnu platinastu heftalicu; njena svetlucava fasada, nalik tkanini na razboju, trebalo bi da kod posmatrača izazove asocijaciju na dugu istoriju proučavanja tekstilne tehnologije u visokoškolskoj ustanovi kojoj pripada. Građevina predstavlja suštu suprotnost neodžordžijanskim zgradama od crvene cigle, koje sačinjavaju najveći deo arhitekture univerzitetskog kampusa, ali stiče se utisak da bi štrčala i u svakom drugom okruženju.
Ova petospratnica se prostire na više od 21 hiljade kvadratnih metara površine i može da primi oko 1700 posetilaca. Osnovna ideja za izgradnju Hantove biblioteke potekla je zapravo iz potrebe da se poveća broj sedišta i prostor namenjen učenju u čitaonicama. Javne biblioteke još uvek predstavljaju jedan od ključnih društvenih resursa, ali sve češća prekrajanja budžeta i masovna digitalizacija doprineli su tome da su mnoge od njih morale da se od prostora namenjenih skladištenju knjiga pretvore u javne prostore koji prate najnovije tehnološke trendove. Arhitekte nove biblioteke u Severnoj Karolini su, inovativnim pristupom potrebama savremenog čoveka, stvorile jedinstven prostor u kome pripadnici zajednice mogu da uče, stvaraju ili da se jednostavno okupljaju.
Raj za inovatore
Nova biblioteka privukla je veliku pažnju američke i međunarodne javnosti i pobrala desetak važnih priznanja za inovaciju i arhitektonske domete, a održiva građevinska rešenja – uključujući sistem „rashladnih greda“ za hlađenje zgrade, panele za grejanje, kišne bašte i krov pokriven vegetacijom – donela su joj i „srebrni sertifikat“ vodeće američke institucije za sertifikaciju ekoloških projekata.
Jedna od haj-tek usluga koje pruža Hantova biblioteka je robotizovana isporuka knjiga korisnicima, uz pomoć takozvanog bukBota. Knjige se ne nalaze na tradicionalnim policama, već se prilikom uzimanja knjige prvo podnosi zahtev preko onlajn kataloga, a zatim bukBot (koga studenti zovu Jona) odlazi u petospratno skladište, pronalazi je i isporučuje za samo pet minuta.
Biblioteka je uz to i prava meka za stolice. Rasel Flinčam, istoričar umetnosti i vanredni profesor dizajna na Univerzitetu, ističe da se Hantova biblioteka može pohvaliti sa više od 80 modela stolica, što je čini lokacijom jedne od najboljih kolekcija nameštaja iz 20. i 21. veka. Mnoge od njih izgledaju kao dela moderne umetnosti (sedite na njih ako se usuđujete), ali većinu sačinjavaju uobičajene varijacije jajolikih i loptastih stolica i fotelja. Većina njih je opisana na internet sajtu koji vode studenti.
Sistem zid-zavesa pomera se sa suncem i pruža optimalan dotok prirodne svetlosti u prostore namenjene čitanju, što korisnicima omogućava da u potpunosti iskoriste potencijale biblioteke. Zahvaljujući državnim sredstvima i privatnim donacijama, biblioteka je javna, tako da je svim zainteresovanima dozvoljen pristup multimedijskim sobama, studijima za snimanje, laboratoriji za video igre i studiju za 3D štampanje.
Biblioteka još uvek zapošljava bibliotekare, ali njihove uloge su daleko od tradicionalnih. Niki Bajunga, jedan od bibliotekarskih tehničara, kaže da osoblje sada može da pomaže studentima u istraživanjima i projektima, ali i da, u skladu sa svojim sposobnonstima, učestvuje u raznim projektima za unapređenje biblioteke.
Bibliotekar Džejson Evans Grot u sekciji namenjenoj digitalnim medijima pomaže studentima u korišćenju audio-vizuelnih pomagala i organizuje radionice u kojima zainteresovani mogu naučiti kako da postanu bitmejkeri, di-džejevi i „druge stvari koje ne biste očekivali u biblioteci“. Pored toga, on vodi i odeljenje biblioteke koje iznajmljuje muzičku opremu, kamere, portabl muzičke studije itd. Mnogi studenti smatraju da je ideja o iznajmljivanju uređaja bila pun pogodak.
Uprkos naizgled nekonvencionalnim aspektima posla, Evans Grot smatra da se njegova uloga ne razlikuje od uloge običnog bibliotekara. On navodi primer bukBota: „On radi ono što su biblioteke oduvek radile – obezbeđuje korisnicima informaciju i uslugu kada im je to potrebno. Sebe vidim kao netradicionalnog bibliotekara koji povezuje ljude sa tradicionalnim uslugama biblioteke – omogućavam pristup sadržajima, asistenciju u istraživanju i pomoć u izradi projekata.“
Model za biblioteke budućnosti
Institucije poput Hantove biblioteke su više od običnih skladišta knjiga, one su, po rečima profesora Flinčama, „ogromni tankeri puni znanja“, koji zbližavaju ljude i pružaju im prostor za razmenu ideja.
Razvoj tehnologije je doveo do naglih promena u gotovo svakoj delatnosti i moglo se očekivati da će biblioteke – koje obično zamišljamo kao sumorne, tišinom ispunjene ostave za knjige, obasjane neonskom svetlošću – biti jedna od prvih žrtava digitalizacije. Ali biblioteke ne idu nikuda, one evoluiraju. Hantova biblioteka je jedan od neverovatnih primera te evolucije i predstavlja koristan model na koji se mogu ugledati sve biblioteke u svetu, spremne da se suoče sa izazovima savremenog društva.
Pogledajte video:
Foto: lib.ncsu.edu
Autor: Sangita Sing-Kurc
Izvor: qz.com
Prevela: Jelena Tanasković