Roman pisca Dejana Stojiljkovića kao inspiracija za završni studentski rad

Da se uticaj klasične književnosti prenosi i na savremena književna dela, ali i da postoje brojne sličnosti između epskog dela Homerove „Ilijade“ i romana „Olujni bedem“ niškog pisca Dejana Stojiljkovića, pokazala je studentkinja Adrijana Đorđević, jer je upravo u završnom radu Departmana za srbistiku odabrala tu tematiku. U izboru teme joj je, kaže, pomogao sam mentor prof. dr Dejan Milutinović.



Dejan Stojiljković je veoma reprezentativan u domenu epske fantastike, a epska fantastika kao i čitava romaneskna književnost počinje sa Homerovim epovima, pa se paralela između ova dva dela sama po sebi nameće.

Studentkinja Adrijana Đorđević rekla je Niškim Vestima da je tematika „Ilijade“ i „Olujnog bedema“ veoma slična.

„Uporedila sam glavne junake, odnosno glavne heroje koji su se borili na strani Troje i Sparte i sa druge strane na srpskoj strani protiv turske vojske, i tu sam napravila paralelu između samih likova. Izdvojila sam šta ih je u tim trenucima pokretalo, da li ljubav prema porodici, domovini, da li je u pitanju telesna ljubav, koliko su vera i religija uticale na to, koliko narodna verovanja“, kazala je Đorđevićeva.

Prof. dr Dejan Milutinović sa Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu objašnjava da je u pitanju završni rad u kojem studenti treba da pokažu svoje osnovne kompetencije u okviru proučavanja i poznavanja književnosti koje su stekli tokom četvorogodišnjih studija. Studijska grupa za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu se trudi da ono što se tiče naučnog i literarnog kanona primeni na ono što je savremeno i aktuelno.

„Mi izlazimo u susret studentima da te tradicionalne kanone primene i povežu sa aktuelnim dešavanjima u književnosti, jer u krajnjem slučaju oni će kasnije kao profesori da se sretnu sa nekom novom knjigom i moraće da znaju da je postave u okvire i svetske i srpske književnosti. Koleginica Adrijana je došla sa idejom da se bavi Homerovim epom. O tome je već pisano i pisano, pa sam želeo da u skladu sa zahtevima završnog rada vidim da li možemo da napravimo paralelu sa kvalitetnim niškim piscem kakav je Dejan Stojiljković. Drago mi je što je pročitala oba romana, da su joj se dopala i da je vrlo uspešno, na nivou zahteva završnog rada, obradila temu odnosno sprovela analizu i paralelu između Homerove ‘Ilijade’ i romana Dejana Stojiljkovića ‘Olujni bedem’“, istakao je dr Milutinović.

Profesor Milutinović je podsetio da se Stojiljković poigrava mitologijom i istoriografijom. Poigrava se mitologijom kako u pogledu islama tako i u pogledu hrišćanstva i našeg paganstva, i istovremeno koketira upravo sa ovim Homerovim epom.

„Kada prikazujete recimo u filmu ‘Rambo’ oružanje ratnika, to je arhetip oružanja Ahila, kada se opisuju borbe po olujnom bedemu, takođe to mora da nas uputi na samog Homera, i mi zapravo na osnovu tog svetskog kanona književnosti stvaramo kognitivni okvir na osnovu kog prihvatamo i razumevamo tekstove sa kojima se susrećemo“, kazao je prof. dr Dejan Milutinović.

Paralela između ova dva dela se nameće sama po sebi, jer u nekom smislu to su i viteški romani, i romani epske fantastike, i nacionalni epovi. Možda je Dejan Stojiljković na savremeniji način pristupio tom nacionalnom epu, kao što je i Homer u svom tekstu obradio jednu značajnu nacionalnu problematiku, jer po definiciji ep se bavi velikim nacionalnim pitanjima pre svega, i onda on to prikazuje kroz sukobe različitih likova, bogova i slično.

„Stojiljković se u romanu vratio zaista zanimljivoj temi, sukobu na Kosovu, odnosno pretkosovskoj bici i kasnije kosovskoj, poigravajući se i dodatno mitologizirajući aspekte srpskog nacionalnog mita. Ma koliko se bavio epskom fantastikom, to nije fantazija kao kod Tolkina, već je sve duboko motivisano arhetipski onim što je srpskom narodu, i ne samo srpskom jer se podjednako i objektivno bavi i islamom, što je još jedna od mogućih paralela“, naglasio je.

Stojiljković je na osnovu dve sukobljene strane na savremen način prikazao i predstavio i ponovo pogodio interesovanje i kod vrlo mlade čitalačke publike za kosovski mit, za Red zmaja, za crne zastave i za sve te zapravo druge mitološke pojave u islamu, odnosno pre svega u turskoj vojsci. Profesor Milutinović dodaje da postoji još mnogo toga za istraživanje i čitanje kod Stojiljkovića.

„Stojiljković je pre svega kvalitetan pisac, i to ne samo što je naš, a ovaj diplomski rad je kvalitetan rad koji je zagrebao po površini i predstavlja dobro polazište za kasnija proučavanja“, zaključio je dr Milutinović.

Naš najčitaniji pisac Dejan Stojiljković nije krio zadovoljstvo što je upravo njegov roman bio inspiracija za diplomski rad studenta na Filozofskom fakultetu u Nišu.

„Velika čast je za pisca da neko diplomira na njegovom romanu. Do sada su pisali seminarske radove, razne osvrte u časopisima, ali niko do sada nije diplomirao sa takvom tematikom. To se zove ulazak u kanon. Literatura koju pišem nije bila dobrodošla u akademskim krugovima, očigledno da se i tu nešto menja“, iskren je Dejan Stojiljković.

On je dodao da mora postojati uticaj klasične književnosti na sve što pišemo. Ratni sukobi, velike bitke, velike ljubavi koje se završavaju tragično, junaci koji ginu za ideale, sve se tiče istorije cele civilizacije, ali i našeg naroda, koja se ponavlja u književnim delima.

Da podsetimo: „Olujni bedem“ je nastavak priče o vitezovima Reda zmaja, o usponu i padu srpske srednjovekovne države, o opsadi Niša i bici na Pločniku.

Autor: Violeta Milićević
Izvor: Niške vesti