Roman
Marka Krstića „
Mundo libre“ je knjiga o slobodi. Istinska aktuelizacija tog motiva u književnosti danas, u atmosferi opadanja moći Zapada i njegovog poimanja demokratije i slobodnog sveta od osobitog je značaja jer kroz priču o Če Gevari – ikoni slobode – kroz očigledne i izuzetne primere njegove neupitne vere u ideje o stvaranju sveta socijalne pravde i apsolutne žrtve za njih – podstiče nas da se podsetimo šta jeste prava sloboda u odnosu na ono šta je njena konstrukcija.
Osim što pripovedač pokreće tu značajnu temu, podstiče nas da razmislimo o drugim, veoma značajnim pitanjima – koliko smo danas spremni – da iz mimikrije svih vrsta – oličenih u potrošačkoj – neoliberalnoj – stvarnosti, u kojoj smo prividno komforni i slobodni, dok uživamo u manifestacijama isto takvog mira – registrujemo nečiju borbu za slobodu i istinu. Da li smo i u kojoj meri spremni da pokažemo bar poštovanje prema pojedincu koji danas želi da se za ta načela bori i žrtvuje, koliko svojim nečinjenjem i sami doprinosimo širenju velike laži, kakvi smo ako ne činimo ništa dok istinoljubivi pojedinac strada za sve nas i zbog svih nas.
Okvir romana „Mundo libre“ jeste priča o belom zmaju – simbolu sveljubavi – prema bližnjima, prema potlačenima, prema bolesnima i odbačenima, prema svima koji ne znaju šta je sloboda, jer u njoj nisu živeli nijedan dan, prema saborcima – apostolima slobode.
Taj zmaj u najintimnijem sloju predstavlja i najtananije veze – roditelja i deteta. One nisu u prvom sloju romana vidljive, a izuzetno su značajne. One su uzročno-posledične, njihov efekat je presudan i dugoročan, čak i ako život beleži fizičko odsustvo roditelja iz sveta deteta. U knjizi Marka Krstića „Mundo libre“ mnogo je primera za to. Gotovo svi junaci podstaknuti su tom vezom na delanje. Njihov put određen je tom vrstom veze. Tako Če najpre predaje svoju omiljenu igračku iz detinjstva svojoj ćerki, potom u poslednjem zajedničkom trenutku ćerka tog zmaja predaje ocu, a on ga, neposredno pre svoga stradanja, predaje Huliji Kortez – oličenju porobljene mladosti koja veruje u slobodu.
Roman se sastoji iz tri celine: „Poslednja večera“, „Ispovest u Igeri“ i „Ustani, Antonio“.
U prvoj su, izuzetno ubedljivo karakterisani, predstavljeni gerilci, njihovi motivi za ulazak u borbu, njihova sećanja i snovi, koji čine vrlo značajan sloj romana, kao i njihov doživljaj komandantea.
U drugom poglavlju njihova karakterizacija se razvija i zaokružuje, kao i priča o pripovedanom mestu – šumi kao mestu iskona – u kojem se čovek, srođen sa idejom slobode, vraća sebi i u kom se civilizacija vraća na početak.
Treći deo priča je o Čeovom hristolikom stradanju u svetlu činjenice da su i njegovi neprijatelji svesni njegove mesijanske harizme.
Ceo roman sadrži biblijski podtekst koji navešćuju naslovi sva tri poglavlja – u prvom delu najupečatljivija je Čeova proročka beseda na poslednjoj večeri, u drugom to je Čeov susret sa Hulijom Kortez koja mu donosi poslednji obrok, a u trećem to je njegova krvlju natopljena uniforma, koja podseća na boju Hristovih haljina koju, kao i druge njegove lične stvari, raznose egzekutori.
U okviru tog poglavlja dočarano je i kakav efekat ima lažna propaganda, kao i kakav odjek stvara esencijalno zlo, dok u celom romanu odjekuju proročke reči:
„Ovaj hleb je jedinstvo, u jedinstvu je naša snaga, šta god da se desi. Ubitačnija je od puške, razornija od bombe, jača je od aviona. Jedite i setite se ove pogače jednog dana u Slobodnoj Latinskoj Americi.“
Ima li mesta u svetu gde ove reči i danas ne vrede? I zato treba čitati roman Marka Krstića „Mundo libre“.
Autor: Slađana Ilić
Izvor: novosti.rs