Ako volite raskošne knjige koje ćete čuvati, paziti s mnogo ljubavi i držati na počasnom mestu u kućnoj biblioteci, onda je „
Slovenska mitologija“
Nenada Gajića pravi izbor za vas. Pritom, kada kažem raskošna, ne mislim samo vizuelno, što ova veličanstveno opremljena, tvrdokoričena, bajkovito ilustrovana lepotica od knjige svakako jeste, već i po sadržaju i značaju, jer kao što je jedan od književnih kritičara primetio „i ranije je bilo pokušaja sistematizacije slovenske mitologije, ali je ovo do sada najobimnije delo ovog tipa“. I zaista, Nenad Gajić, pisac čuvene sage
Bajka nad bajkama, višetomne epske pustolovine koja se oslanja na našu tradiciju, verovanja i legende, izrazito temeljno, posvećeno, razumljivo i nadahnuto u „Slovenskoj mitologiji“, svojevrsnoj enciklopediji drevnih verovanja sa ovih prostora, zaranja u prošlost i donosi nam mitove, priče, mitološka bića i mesta vezana za njih, običaje, božanstva, predanja i sve ostalo što se krije u maglama mističnog.
Ruku podruku sa Svarogom, Perunom, Stribogom, Velesom, Svetovidom, Moranom i ostalim božanstvima starih Slovena, Nenad nas vodi u nezaboravnu šetnju kroz bogati panteon bogova koji su po narodnim verovanjima upravljali svetlom, mrakom, vatrom, prirodom, od kojih su ljudi očekivali sreću, nesreću, razrešenje sudbine, ljubav, smrt ili rodnu godinu. Izdavački hit koji već više od jedne decenije svaku novu godinu dočekuje sa bar po jednim novim izdanjem, odnedavno je dostupan čitaocima
i na latinici.
Zašto se ne krsti kada grmi, zašto se kumstvo ne odbija, zašto Svarog sneva večnim snom dok gospodari nebom, zašto vetrovi pomažu onima koji veruju u Striboga, zašto Triglav nosi zlatne poveze preko usta i očiju, zašto su Velesa nazivali „međedlakim božanstvom“, kako je omiljeni zaštitnik Srba Dajbog postao omraženi Hromi Daba, zašto se Jarovid, bog srdžbe i rata, uvek pojavljuje u pratnji vrana, zašto Svetovid ima četiri glave, zašto je Vesna u slovenskoj mitologiji zamišljena kao rumena i bujna, a Morana kao bleda i ispijena sa vučijim očnjacima i kandžama, zašto su kult boginje Mokoše održavale uglavnom žene, zašto su na slovenskim grobljima kao prvi „pokojnici“ sahranjivani medvedi, zašto vodenice noću pohode vampiri, vukodlaci i drekavci, zašto se ne treba hvatati u vilinsko kolo, po čemu su značajne mistična planina Vitor i sveta šuma Žutibor, ko su čarodejnici, a ko činjanice, da li su bebe rođene u košuljici potomci ala i koja je uopšte razlika između ala, aždaja i zmajeva, ko je ’tica alemperka, zašto je hrast sveto drvo u Slovena, zašto je bolje držati peruniku na kući nego dva psa ispred kuće, šta se desi ako vam devet golih baba u noći punog meseca skroji košulju, kako doći do mitskog blaga cara Radovana?
To su samo neke od stvari koje ćete saznati u ovoj jedinstvenoj knjizi, koja objašnjava kako su se verovanja starih Slovena postepeno pretvorila u narodne običaje održane do današnjih dana. Јasna poveznica svih tih mitova i verovanja jeste da je naš narod oduvek najviše verovao u sile prirode, jer upravo ona najviše odlučuje o kiši i suši, o blagostanju i gladi, o ljudskoj sreći i nesreći. Možda su baš zato Sloveni jedan od retkih naroda koji po pravilu ne veruje u sudbinu i usud, već se oslanja na prirodu i sopstveno delovanje da bi uticao na bolju sadašnjost i budućnost.
Autor: Miroslav Bašić Palković