Sofija Rej: Niko nikada nije doveo u pitanje mit o romantičnoj ljubavi

Sofija Rej je poznata autorka romana za mlade, sa više od dvadeset objavljenih i veoma uspešnih naslova. Njen prvi roman za odrasle bio je Róndola – delo koje je sadržalo i elemente fantastike. Sada je pred nama njen naslov za odrasle – „Čekaj me na poslednjoj stranici“ u kome ćemo takođe naći pomalo fantastike, ali je u pitanju mnogo zreliji roman od prethodnih, sa vrlo originalnom pričom; delo koje je na granici između beletristike i priručnika za samopomoć.

„Zlo je osnovna tema književnosti“, otkrila nam je autorka na samom početku intervjua. Pored toga što piše, Sofija Rej je i strastveni čitalac i pročtala je nebojano mnogo dela u kojima zlo prisutno u velikoj meri. „Književnost i zlo su blisko povezani, ali zapitala sam se i u kakvoj su sponi književnost i dobrota“, nastavila je autorka. Upravo ta spona je tema njenog novog romana.

Sofija Rej nam je otkrila i da je roman baziran na jednom njenom ličnom iskustvu. Iskrenija od ovoga ne može biti. Sada nam je jasnija i jedna od posveta ovog romana i znamo kroz šta je prošla i junakinja Silvija, kao i sama autorka. Delo govori o toksičnoj i kukavičkoj ljubavnoj vezi u kojoj neverstvo igra važnu ulogu, a glavni muški lik ne može da se natera da načini odlučujući korak. Koliko nas se našlo u ovakvoj situaciji? I koliko nas nije postavilo stvari na svoje mesto iz straha? 

Autorkino viđenje ljubavi su oblikovala sva dela koja je pročitala, kako ona iz mladosti, tako i ona koja je pročitala kao odrasla osoba. „Ljubav je glavni cilj svih ljudi i zbog nje su kadri da čine mnoge nerazumne stvari“, objašnjava nam. Cilj romana „Čekaj me na poslednjoj stranici“ nema za cilj da se podsmeva onima koji se loše osećaju, naprotiv, htela sam da im svojim delom ponudim rešenje. A to rešenje leži u knjigama i delima koja pročitamo u toku života.

Ljubavna veza o kojoj roman govori je izuzetno toksična zbog Alenovih laži, ali, još je gore to što je Silvija znala da je on laže, što će reći da je uskratila poštovanje sebi samoj. „Niko nikada nije doveo u pitanje mit o romantičnoj ljubavi. Već vekovima se niko nije zapitao da li su ta osećanja možda prenaglašena“, objašnjava autorka.

Prema njenom mišljenju, „Roman ima strukturu klasične komedije, sa dozom humora“, ali sa negodovanjem napominje da se u Španiji objavljuje premalo humorističkih romana, uprkos činjenici da je „savremena španska književnost zasnovana na 'Don Kihotu'“, koji je upravo takav roman i veoma bi volela da se neka izdavačka kuća odluči da objavi posebnu ediciju humoristčkih dela.

Sofia Rej smatra da su pojedine savremene feminističke struje pomalo nazadne: „Pritisak koji mediji vrše na pripadnike oba pola je vrlo agresivan i utiče na njihovo samopouzdanje“, kaže autorka i dodaje: „Kada vas neko maltretira, vaše telo počne da luči supstancu koja izaziva osećaj euforije. Zbog toga se često dešava da ljudi ostaju zavisni od svojih mučitelja bez nekog vidljivog logičnog razloga“.

Radnja romana „Čekaj me na poslednjoj stranici“odvija se u Parizu. „Moja sestra živi tamo i izabrala sam ovaj grad zbog toga što je prepun kontrasta i znala sam da će odlično poslužiti za moj roman. Ovaj grad nije baš gostoljubiv i prijatan prema strancima. Nigde drugde nisam videla tako agresivne policajce kao u Gradu svetlosti. Pariz je oličenje razlika između slike koja postoji za javnost i onoga što se zaista odvija u svakodnevnom životu“, objašnjava autorka.

Sofija Rej veruje da knjige bude želju za putovanjem u čitaocima i radoznalost za upoznavanjem predela o kojima su čitali. „Takođe poseduju moć da nas transformišu i leče. Sve knjige koje sam pomenula u romanu imale su ovakvo dejstvo na mene i mislim da čitaocima mogu da pomognu kao što su pomogle i meni“, kaže. Autorka veruje da se čitaocima dopada njen roman jer vole da se stave u kožu drugih ljudi i mogu da se poistovete sa njenim protagonistima.

„Naše viđenje sebe se ne poklapa sa onim kako nas drugi ljudi vide“, kaže. „Zbog toga smo primorani da budemo ono što jesmo i to je vrlo oplemenjujuće iskustvo“. Ovaj roman govori o čudovištma i o viđenju čudovišta koje smo mi sami. „U tome leži doza romantičnosti koja je bila tema klasičnih romana 19. veka“, objašnjava.

Sofija Rej smatra da su svi pisci pomalo plaćenici. „Ako je neko naše delo uspešno, logično je  da će izdavač tražiti da pišemo još sličnih dela. Ja se najbolje snalazim u žanru fantastike. Trenutno pišem roman koji će biti sličan 'Čekaj me na poslednjoj stanici', ali će imati više fantastičnih elemenata“, najavila je i zavrišila je intervju zaključkom: „Ne brine me što će moj roman smatrati i knjigom za samopomoć. Knjige kao što su 'Mali princ' i mnogi drugi klasici takođe spadaju u ovaj žanr“.

Ovaj roman Sofije Rej je veoma uravnotežen, pun duhovitih i drljivih scena koje nam opisuju originalne situacije. Završetak je srećan i, iako ništa nije večno, autorka smatra da je lepše zaključiti priču optimizmom nego pesimizmom.

Autor: Havijer Velasko Olijaga
Izvor: todoliteratura.es
Prevod: Sonja Laštro