„Sova“ – triler u skandinavskom okruženju prožet tamom

Mrtvo telo devojke položeno je nago na postelju od perja. Uz svega nekoliko tragova policija mora da otkrije razlog ubistva pre no što ubica ponovo napadne.

Ugledni detektiv za krvne delikte Holger Munk zadužen je za rešavanje slučaja i primoran je da pozove u pomoć sve resurse kako bi što pre došao u trag počiniocu ovog zastrašujućeg zločina. Roman „Sova“ govori o policijskim procedurama, jer kao što se često u praksi dešava – pravila i procedure padaju u vodu da bi se brzo i uspešno rešio zločin.

Radnja teče linearno i lako se prati. Prožet tamom i smešten u skandinavsko okruženje, roman pruža potpuni ugođaj noar stila. Junaci su raznoliki i verodostojni, i iza svakog se krije intrigantna priča. Detektiv Munk baratanje tehnikom često prepušta mlađim kolegama, pri čemu su te situacije skoro pa komične. Nisam sigurna kako bi Munk preživeo u stvarnom policijskom svetu bez svesti o značaju društvenih mreža i tehnika telefonske triangulacije, premda to jeste autorski udeo dočaravanja lika čitaocu.

Munk, sa svojim zdravstvenim problemima i katastrofalnim ličnim odnosima, podseća na Martina Beka, detektivskog junaka sa malih ekrana. U ovoj knjizi Munk je radije pasivan i radnja se odvija kroz postupke njegovih kolega – i naravno izvršilaca. Munkova koleginica Mija svojim nekonvencionalnim stavom i stilom oblačenja podseća me na Lizbet Salander – njeni „telo i um održavali su se veštački pomoću alkohola i tableta“. Iako se čini da je društveno prilagodljivija od junakinje Stiga Lašona, na trenutke nisam znala da li će uspeti da prevaziđe samoubilačke nagone kako bi razrešila zločin. Odnos između dva glavna detektiva je dirljiv i unosi dovoljno pozitivne energije koja doprinosi ravnoteži sa užasom počinjenih zločina.

Čitaocu se čini da će premisa ubičine fascinacije mladim devojkama i sovama suziti polje osumnjičenih, ali autor ima nekoliko trikova u rukavu kojim osigurava iznenađenje. Priča je zaista kompleksna. Detalji i likovi se postepeno predstavljaju čitaocu i vrlo je teško presuditi da li oni imaju ključnu ili sporednu ulogu, stoga sam većinu knjige jednostavno nagađala. Treba naglasiti i to da jedan ključni detalj nije predstavljen čitaocima sve do pred sam kraj, što bi moglo da deluje kao namerna obmana, ali vam svakako neće upropastiti uživanje u knjizi, dok o žrtvi saznajemo postepeno, kako radnja knjige napreduje.

U celini gledano, zaplet se odlično drži. Čini mi se da je u realnosti mala verovatnoća da bi se Miji dozvolilo da dejstvuje na osnovu informacije koje je primila putem tajnog policijskog nadzora ili da se snimci dobijeni putem CCTV kamera čuvaju mesecima, kada se zna da se u većini slučajeva preko njih iznova snima nov materijal u roku od nekoliko dana ili nedelja. No to nije pokvarilo užitak u ovom romanu. Kratke rečenice i nedorečenosti na kraju poglavlja doprinose napetosti koju očekujemo od sjajnog krimića, i upravo to mi je držalo pažnju do samog kraja.

Autor: Sju Kelso Rajan
Izvor: crimereview.co.uk
Prevod: Aleksandra Mišić