Tokom nedelja koje prethode prolećnoj ravnodnevici širom Irana ćete videti ljude koji užurbano obavljaju veliko spremanje svojih domova. Iz kuća se izbacuje nepotrebni otpad, po dvorištima vise tepisi spremni za temeljno trešenje i vrše se poslednje pripreme za Norvuz, što je naziv za iransku ili persijsku Novu godinu.
Početak nove godine obično pada oko 20. marta, ali slavlje, koje uključuje svečanosti, ceremonije i podsećanje na tradicionalne običaje, traje nedeljama. Zašto se onda proslavi ne bi pridružila i američka Kongresna biblioteka?
Kako bi vam poželela „Norvuz piruz“, biblioteka je prvi put u istoriji na svom sajtu učinila dostupnim 155 retkih persijskih rukopisa, litografija i knjiga. Među iluminiranim tekstovima može se videti i „Šahnama“, ep koji se često poredi sa „Ilijadom“ i „Odisejom“, a bavi se istorijom drevne Persije pre pojave i ekspanzije islama. Tu su i zapisi o životu šaha Džahana, mogulskog vladara Indije koji je izgradio Tadž Mahal. Ostali rukopisi posvećeni su religiji, filozofiji i nauci. Pisani su na više različitih jezika i dopunjeni pasusima na arapskom i turskom. Veliki broj različitih vrsta spisa odražava kosmopolitski karakter zbirke.
„Danas smo navikli da Persiju izjednačavamo sa Iranom, ali prilikom prelistavanja naše zbirke primetićete da se radi o rukopisima koji potiču iz više različitih regija“, ističe Hirad Dinavari, upravnik afričkog i bliskoistočnog odeljenja biblioteke. „Kolekcija nije homogena, neki od rukopisa su indijski, neki turski, a neki potiču iz centralne Azije. Ovde je predstavljena tradicija različitih naroda i etničkih grupa.“
Pravi dokaz heterogenosti zbirke je „Istorija porekla i obeležja različitih kasti u Indiji“, delo britanskog potpukovnika Džejmsa Skinera iz ranog 19. veka. Dinavari kaže da je ovde reč o pravoj „kulturnoj fuziji“. Skoro dve trećine teksta posvećene su plemenima, tradicijama i zanimanjima stanovništva hinduističkog dela Indije, ali knjiga je napisana na persijskom jeziku uz upotrebu terminologije popularne u indijskim jezicima tog doba. Posvećena je svakodnevnom životu običnih ljudi, koji su obično bili izostavljani iz ilustrovanih spisa vrhunske izrade.
Najveći deo kolekcije dospeo je u biblioteku tridesetih godina prošlog veka, zahvaljujući posredovanju trgovca umetninama Kirkora Minasijana. Javnost je već imala prilike da vidi četrdesetak ovih tekstova na izložbi organizovanoj 2014, pred sam početak digitalizacije. Posebna pažnja bila je posvećena osetljivim starim rukopisima. Proces digitalizacije je trenutno u završnoj fazi i na digitalni tretman čeka još petnaestak spisa. Iza okupljanja svog ovog materijala na jednom mestu stoji ideja da se izgradi most između prošlosti i sadašnjosti.
„Namera nam je da predstavimo pisanu tradiciju persijske civilizacije modernim sredstvima,“ kaže Dinavari. „Pokušavamo da prikažemo kontinuitet, kako ti spisi ne bi delovali kao obični ostaci davnih vremena.“
Autor: Džonatan Keri
Izvor: atlasobscura.com
Prevela: Jelena Tanasković
Foto: New York Public Library