Želite li da se kod vašeg deteta razvije duboka, doživotna ljubav prema knjigama – čitajte mu pred spavanje. Pokazalo se da je ova praksa istovremeno dovela i do povećanja stepena pismenosti među najmlađima. Imajući ove podatke u vidu, dr Belinda Džordž, direktorka jedne osnovne škole u gradu Bomont u Teksasu, odlučila je da učenicima svoje škole počne da čita priče za laku noć.
Kako izveštava
Vašington post, Belinda Džordž svakog utorka u 19.30 obuče pidžamu, sedne pred kameru i preko
Fejsbuka uživo čita deci. Ove čitalačke sesije nazvala je „Ušuškani utorci“, a dostupne su svim posetiocima
Fejsbuk stranice njene škole. Ideja je postala pravi hit na popularnoj platformi i dr Džordž svakodnevno prima pohvale od učenika. „Deca mi svake srede prilaze govoreći: 'Dr Džordž, videli smo Vas kako čitate u pidžami!'“, priča ona. „Obično žele da razgovaraju o omiljenim delovima knjige koju sam čitala prethodne večeri.“ Učenici koji uživaju u njenom čitanju često joj prilaze i kako bi se raspitali gde mogu da pronađu neke od naslova.
Vest o postojanju „Ušuškanih utoraka“ se proširila internetom i danas ih prate roditelji i deca širom Sjedinjenih Država. Tokom emitovanja uživo, među komentarima se mogu pročitati izjave zahvalnosti i podrške gledalaca iz svih saveznih država.
Dr Džordž kaže da je „Ušuškane utorke“ počela da emituje preko
Fejsbuka kako bi učinila nešto lepo za školu u kojoj radi, ali i zbog velike ljubavi prema učenicima. Ona objašnjava da nema svoju decu i ističe da obožava rad sa učenicima: „Znam da ako ne uspostavim kontakt sa njima van škole, to neću uspeti ni u školi.“
Iako je čitanje namenjeno populaciji od 680 učenika, gledalaca je uvek mnogo više. Dr Džordž često uživo pozdravlja učenike čija imena prepozna na listi gledalaca, ali priznaje da mora da bude veoma pažljiva: „Ponekad mi narednog dana prilaze sa rečima: 'Pogrešno ste izgovorili moje ime.'“
Dr Džordž smatra da „Ušuškani utorci“ doprinose produbljivanju bliskosti između članova porodice, jer mnogi roditelji imaju običaj da zajedno sa decom slušaju njene priče. Ona pored toga često postavlja deci pitanja, na koja bi trebalo da odgovore tokom slušanja, a ponekad zastaje i podstiče ih da razmisle o delovima knjige koje je pročitala. Ponekad čak oblači kostime i služi se raznim pomagalima kako bi ovo iskustvo učinila što zanimljivijim.
Najveći broj učenika koji pohađaju njenu školu pripada ekonomski ugroženom sloju stanovništva. Testovi iz 2018. su pokazali da 55% učenika škole, koji pohađaju treći, četvrti i peti razred, čitaju na nivou predviđenom za njihov uzrast ili čak iznad njega. Otkako je postala direktor, posvetila se podizanju nivoa pismenosti. Ističe da je već ostvaren osetan napredak.
Kaže da iz ličnog iskustva zna kako izgleda živeti u siromaštvu. Odrasla je u Lujzijani, u trosobnoj prikolici koju je delila sa petoro braće i sestara. Njen otac je radio na farmi za uzgajanje slatkovodnih rakova, a školu je napustio u petom razredu kako bi brinuo o svom ocu. Njena majka nije završila srednju školu. „Moji mama i tata su bili sjajni roditelji“, kaže dr Džordž i dodaje da su isticali važnost obrazovanja iako oni sami nisu imali prilike da ga steknu.
Dr Džordž se naročito trudi da pruži potrebnu podršku učenicima. Ima visoka očekivanja, ali je takođe svesna poteškoća sa kojima se suočavaju. Kaže da ne želi da njeni učenici pomisle da su nesposobni ili da su je izneverili ako ne upišu koledž. „Razumem da neka od ove dece neće otići na studije, ali ne bih volela da misle da to znači da neće uspeti u životu. Šta god da izabereš, budi dobar u tome“, kaže ona. „Ako kopaš jarke, budi najbolji kopač koga su ikada videli.“
„Ušuškani utorci“ očigledno nisu bili dovoljni, dr Džordž dvaput nedeljno u školi organizuje igranke i odlazi u kućne posete, kako bi učenicima pomogla oko problema sa školom.
„Činim sve kako bih uspostavila dobar odnos sa njima. Deca koja osete da su voljena više će se truditi. To nije viša matematika.“
Autor: Tom Pirt
Izvor: forreadingaddicts.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković