Oh, ta veličanstvenost dobro opisanih karaktera – dobro opisanih, ali ne nužno i onih koje volimo, a pogotovo ne karaktera bez mane i apsolutno uzvišenih. Obožavam knjige koje uspevaju da prikažu razotkriven ljudski duh. Svet je pun pristojnih ljudi koji čine užasne greške. Volim knjige koje mogu da pronađu lepotu u tome. Na kraju krajeva, za sve to nam je potrebna ljudska duša, a sve ljudske duše su nesavršene. Suviše je jednostavno – i poprilično dosadno – kada težimo pravim, punokrvnim herojima, braniocima pravde, zaštitnicima slabih.
Samo hrabar pisac može da prikaže ljudski duh sa svim njegovim slabostima i netačnim opravdanjima, i da to prikaže bez osude ili izvinjavanja. M. L. Stedman u „
Svetlu između okeana“ čini upravo to.
Tom Šerburn je preživeo Drugi svetski rat čineći što je bilo nužno i vraćajući se u Australiju nedirnutog tela i očuvanog moralnog kodeksa. Ali, u njemu samom se nalaze skrivene rane. Čini mu se da će unutrašnje povrede vreme izbrisati ukoliko bude mogao da se skloni od ljudi. I tako, on prihvata položaj svetioničara na nenaseljenom ostrvu daleko od obale. Izolacija je potpuna, samo jedan brod dolazi svake sezone donoseći namirnice i nakon tri godine dobiće mesec dana odsustva. Ubrzo mu se pridružuje Izabel, njegova nevesta, odvažna mlada žena jakog duha.
Tokom nekog vremena sve je u redu. A onda nakon pobačaja i mrtvorođenog deteta Isabel je skoro slomljena. I jednog dana, ubrzo nakon mrtvorođene bebe, blagoslov ili kletva stižu u čamcu koji su struje nosile u kome plutaju mrtav muškarac i rasplakana beba. Iznenada Tomov dotada siguran osećaj za ono što je ispravno, temeljac njegove ličnosti, kompromitovan je njegovom ljubavlju i brigom za suprugu. Oni donose odluke koje će imati odraza ne samo na njihove živote već i na živote onih na kopnu.
Stedmanova hrabro gradi i Tomov i Izin lik u sivoj zoni karaktera i dopušta njihov duboki pad. Ona istražuje šta se dešava kada smo spremni da ugrozimo našu moralnost ne zarad vlastite sreće i zadovoljstva, već kada to uradimo za voljene. Izinu skrhanost doživljavamo na takav način da nam to pomaže da razumemo Tomov očajni pokušaj da je spasi. „
Svetlost između okeana“ nam oslikava izuzetan doživljaj vremena i prostora. Čak i ritam pripovedanja naglašava osećaj izolovanosti i kreće se u skladu sa proticanjem vremena. Tomova lična emocionalna udaljenost se ogleda u prikazu pejzaža. Nekako je dalek, ali mi ipak saosećamo sa njim.
Ova knjiga oslikava snažne emocije. Bilo da volite Toma i Izi ili ne, čak i ako osuđujete njihove izbore, vi ćete sigurno razumeti okolnosti kojie su ih dotle dovele. Doživećete dubinu Tomove ljubavi i Izinu povređenost. Stedman nam takođe izuzetno jasno prikazuje duboke posledice koji izolovanost ima na ljudsku dušu i na moć prosuđivanja, čak i kod najčasnijih i najmoralnijih među nama.
Ovo je duboko prelepa i tragična knjiga, sa dva junaka dovoljno snažana da ponesu vas i vaše srce od prve do poslednje strane.
Autor: Suzan Krandal
huffingtonpost.com