Ne postoji logičan razlog zašto bismo svesno želeli da osetimo strah. Na kraju krajeva, on ne spada u kategoriju osećanja koja bismo ikada mogli nazvati lepim ili prijatnim. Ipak, stalni boravak krimi romana i trilera u vrhu svih lista najprodavanijih knjiga govori nam nešto sasvim suprotno. Žanr koji je nekada bio predmet podsmeha, prerastao je u nezaustavljivu silu na tržištu knjiga, o kojoj se često rapravlja na stranicama ozbiljnih časopisa. Kriminalistički romani, trileri i, što je još bolje, kombinacija ova dva žanra danas se prodaju bolje nego ikada.
Ali zašto ljudi žude za osećanjem straha? Podelićemo sa vama nekoliko činjenica o ovoj neobičnoj sklonosti.
Igranje sa strahom
Dlanovi su vam vlažni, srce ubrzano lupa, dah zastaje u grlu. Ovo su fizičke reakcije po kojima prepoznajemo prisustvo straha i napetosti. Čovekovo telo se priprema za beg od potencijalnog izvora opasnosti i zato proizvodi adrenalin.
Potreba da se ponovo iskusi osećanje koje izaziva opijenost adrenalinom je ono što psiholozi nazivaju „želja za strahom“. Zahvaljujući činjenici da se u slučaju o kome govorimo radi o ljudskoj mašti, ova vrsta opijenosti nas ne dovodi ni u kakvu opasnost. Mnogi od nas doživljavaju pomenutu vrstu uzbuđenja kada čuju ubedljivo ispripovedanu priču. Tada na scenu stupaju knjige.
Među nama žive ljudi kod kojih dobro napisan psihološki triler izaziva istu količinu uzbuđenja koliko i bandži skokovi. Jedina razlika je u tome što se prilikom čitanja opasnost doživljva samo u glavi. Ovde je od posebnog značaja činjenica da se osećanju straha i panike izlažemo u bezbednom okruženju. U takvim situacijama uvek se bez problema možemo vratiti sigurnosti i komforu svoje dnevne sobe. Ako to imamo na umu, ova vrsta izlaganja strahu deluje još primamljivije.
Priprema za život
Obeležje svakog dobrog trilera je postepeno podizanje nivoa napetosti. Na stotinama stranica nižu se uzbudljivi događaji, da bi na samom kraju došlo do odlučujućeg okršaja i raspleta. U idealnom slučaju junak knjige preživljava sve užase i, u ime čitaoca, trijumfuje nad strahom. Ovo, po mišljenju psihologa, kod nas izaziva osećanje zadovoljstva, jer u mašti prisustvujemo svakom od navedenih događaja.
Ovaj princip je u razblaženoj formi prisutan i u pričama i bajkama za decu. Kada lovac poštedi život Snežani ili kada se Nemo vrati u more, nagomilana napetost popušta. Na taj način još od malih nogu učimo kako da se nosimo sa neprijatnim osećanjima i pripremamo se za suočavanje sa strahom u kasnijem životu. Važno je ipak napomenuti da svako od nas ima svoj prag tolerancije. Ono što neki lako podnose, druge može proganjati u snovima. Važno je biti svestan svojih granica i poštovati ih u najvećoj mogućoj meri.
Šta nam nedostaje u miru?
Daleko od građanskih ratova, nemira i kriznih zona, zemlje Zapada danas žive u najmirnijem periodu u istoriji. Ovo će možda nekoga iznenaditi, ali upravo taj podatak nudi objašnjenje potrebe za čitanjem kriminalističkih romana i trilera, kažu psiholozi. To se čini sasvim logičnim ako uporedimo život savremenog čoveka sa onim u srednjem veku. Zašto? Odgovor je sasvim jednostavan: tada je nasilje bilo deo svkodnevice.
Pre više stotina godina ljudi su još od malih nogu, između ostalog, bili izloženi krvavim i zaštrašujućim javnim pogubljenjima na trgovima. Užasi i smrt su i danju i noću vrebali iza svakog ćoška. U savremenom društvu, pak, najveći broj nas uživa u visokom stepenu sigurnosti. Ako želite da se uplašite, morate otići u bioskop, tunel strave u zabavnom parku ili otvoriti stranice dobrog trilera. Želja za strahom je, dakle, izraz duboke potrebe za uzbuđenjima, kojih u životu modernog čoveka očigledno nema dovoljno.
Brže, više, dalje
Svake godine na tržištu se pojavljuje bezbroj novih trilera i krimi romana. Bilo bi sasvim opravdano postaviti pitanje da li oni vremenom postaju sve strašniji. Jer kako je moguće da uvek ista šema trilera iz godine u godinu iznova privlači toliki broj čitalaca? Stručnjaci koji se bave ovom tematikom primetili su jasan trend povećanja količine nasilja i uzbuđenja u ovoj vrsti literature. Iz toga se ipak ne može izvući zaključak da je društvo u opasnosti ili da se čitaoci postepeno navikavaju na napetost, užase i krvave scene.
Način na koji reagujemo na takve sadržaje i naše osećanje straha određeni su drugim faktorima. U samom vrhu liste su društvene konvencije i genetika. Čovek je, kažu stručnjaci, na strah i nasilje otporan samo do određene granice. Zašto onda scene nasilja u trilerima postaju sve mračnije? Objašnjenje je i jednostavno i pomalo zabrinjavajuće: radi se, naime, o takmičenju među piscima u tome ko će napisati najneočekivaniji obrt i najkrvaviju scenu, a to ni na koji način ne ugrožava popularnost ovog žanra.
Izvor: topkrimi.com
Prevela: Jelena Tanasković