Veliko interesovanje za predstavljanje knjige vladike Grigorija u Svetosavskom domu u Nišu

Knjiga „Stranac u šumi“ episkopa Diseldorfa i Nemačke Grigorija, objavljena u izdanju Lagune, predstavljena je u sredu pred prepunom salom Svetosavskog doma u Nišu.

Promociji je prisustvovao vladika niški Arsenije, kao i brojne javne ličnosti, a nakon završetka promocije, Nišlije su u dva duga reda strpljivo čekale na potpisivanje knjige i priliku da lično pozdrave vladiku Grigorija.

Knjiga je pisana kao lična ispovest i predstavlja uvid u sedmogodišnje monaško iskustvo vladike Grigorija stečeno pre nego što je izabran za episkopa.

Vladika u knjizi, kroz susrete i razgovore sa svojim sagovornikom, pustinjakom i duhovnim srodnikom, stanovnikom skrivene kolibe u šumi, svojevrsne šumske kelije, govori o pitanjima vere, ljubavi, rata, mira, svetosti i slave, nade, bola, prijateljstva, pokajanja. Sve su to bile teme kojih se, u manjoj ili većoj meri, vladika Grigorije dotakao i na promociji, u razgovoru sa piscima Branislavom Jankovićem i Dejanom Stojiljkovićem.

„Zaintrigirao me je već sam naslov knjige: ko je stranac i šta je šuma? Jung je rekao da u svima nama postoji neko koga ne poznajemo, a šumu možemo da posmatramo kao metaforu za civilizaciju. Postavlja se pitanje da li je čovek u šumi zvanoj čovečanstvo sam ili je sa drugima. Ova knjiga donosi priču o sazrevanju mladog monaha, ali i jedan deo istorije ove države. Vladika govori o onome što smo svi mi preživeli, ali iz ugla monaha, što daje jedan drugačiji pogled, a poučno je sve to videti sa druge strane, naročito kroz dijalog dva duhovnika, starijeg i mlađeg koji se ne slažu uvek“, naveo je Dejan Stojiljković. 

Stojiljković je istakao i da je srpska književnost i pismenost neodvojivo vezana za crkvu, od Svetog Save, preko Njegoša i kasnije Nikolaja Velimirovića, i da se i ovom knjigom vladike Grigorija nastavlja tradicija monaha pisaca.

Branislav Janković je rekao da je, čitajući knjigu „Stranac u šumi“, imao utisak da je vladika pisao baš o njemu, a da će isti utisak, da je to nešto što se tiče baš njega, imati i svaki drugi čitalac, jer vladika „odlično poznaje ljudsku dušu“.

„Bio sam u Nišu svega nekoliko puta, ali uvek sam osećao neku prijatnost kad sam tu, pokušavao sam da protumačim zašto je to tako“, rekao je vladika Grigorije na početku obraćanja Nišlijama, navodeći da mu je uvek smetala priča o jugu kao provinciji, i nečemu što je „dole“. Za njega je, kako je rekao, svaki jug domovina i kolevka, i podseća ga i na njegovo Trebinje.

„Kao čovek i kao monah stasao sam na jugu, to sunce, to nebo, to ’siromaštvo’, ono je formiralo moju ličnost, ničemu nisam toliko zahvalan kao tom jugu“, naveo je vladika Grigorije dodajući da mu je jedan profesor sa Sorbone rekao: „Pa vi ste kolevka, jesi li ti nekada video bogatu kolevku?“

Postavlja se, kako je rekao, pitanje kako smo došli do toga da ljudi misle da je jug periferija.

„Šta je to centar a šta je periferija? Da li je moguće da prostor juga Srbije u kome su boravili Sremac i Nušić, gde su se rodili Bora Stanković i Branko Miljković može biti periferija? Problem je što smo mi mnogo stvari okrenuli naglavačke“, smatra vladika Grigorije.

Vladika je na promociji svoje knjige govorio i o značaju razgovora, a „uslov za razgovor je da si sposoban da slušaš, a ne samo da pričaš“, a mi smo se, kako je rekao „onesposobili za razgovor“, i o suočavanju sa strahom.

„Onome čega se ljudi najviše plaše treba da priđu, da puste da ih ujede, i da prestanu da se plaše, ja sam ovde pokušao da podignem svoju ’zmiju od bakra’. Shvatio sam da za mene nema niko opasniji od mene“, rekao je vladika.

Deo razgovora bio je posvećen i značaju molitve: „U molitvi ne možeš da lažeš, u molitvi si samo ono što jesi, pred ljudima možeš da glumataš i da glumiš, a u molitvi ste samo ti i Bog. Molitva je nešto najteže, zato što je i nešto najuzvišenije. Pomoli se iskreno tako da ta reč siđe u tvoje srce. U molitvi se događa sjedinjenje smrtnog i besmrtnog u tami tvoga srca, a kad se dogodi taj susret, oživljava sve tvoje biće“, istakao je vladika Grigorije.

„Život ne možemo kontrolisati“, naveo je vladika, „on je kao reka, ali možemo kontrolisati sebe, možemo da utičemo samo na to kako se usred stihije mi ponašamo.“

„Dostojevski je satima sedeo pred nekom slikom u Drezdenu i rekao: ’Lepota će spasiti svet’. Vladika Amfilohije je govorio da će stid spasiti svet, a kod starih Grka su dobar i lep bili isto. Pred lepotom mi se postidimo i zato je važno da se događaju lepe stvari“, rekao je vladika Grigorije.


Pre „Stranca u šumi“, Laguna je objavila dve prozne knjige vladike Grigorija: „Preko praga“ i „Nebeska dvorišta“.

Autor: Aleksandra Gojković
Izvor: Narodne novine
Foto: Eparhija niška