Vladan Matijević: Novinari žive u košmaru

„Sloboda govora“ Vladana Matijevića (Laguna) roman je o ubistvu novinara, izneverenom prijateljstvu i neostvarenim ambicijama. I formom i sadržinom, knjiga od početka uvlači čitaoca u atmosferu novinarskog posla i njegovog preplitanja sa političkim interesima do najviših struktura vlasti. Priča o misterioznom nestanku novinara Čomskog i njegovom prijateljstvu od studentskih dana sa kolegom Vladimirom F. čita se kao triler. Ali iza tog zapleta krije se opora slika erozije svih vrednosti, izdaje, pogubnih podela i sudbine novinara i srpskog društva uopšte u tri poslednje neslavne decenije.



Kako se otvorio rukopis novog romana? Počinje poglavljem Vesti: „Beživotno telo novinara Saše Čomskog pronađeno je danas u hotelu 'Panorama' na Maljenu. Uzrok smrti je nepoznat, ali je izvesno da je smrt bila nasilna, pošto su na lešu vidljivi tragovi fizičke torture. Sa zaposlenima u hotelu nismo uspeli da stupimo u kontakt, objekat je privremeno zatvoren.“

Odavno sam želeo da napišem roman o uticaju represije na živote ljudi koji se bave novinarstvom, verovatno zato što je uticaj medija na javno mnjenje danas ogroman i što je ta tema veoma aktuelna. Rukopis je na samom početku bio dramski tekst, u jednom trenutku je prerastao u roman sastavljen isključivo iz dijaloga, pa u roman u prvom licu, zatim u trećem, da bi posle tri godine rada na njemu dobio oblik u kojem je objavljen.

Ko su vaši junaci? Već na prvoj stranici „Slobode govora“ nailazimo na izvod iz obdukcionog nalaza.

Glavni junaci su novinari Saša Čomski i Vladimir Filipović, jedan koji je ostao dosledan mladalačkim idealima i drugi koji ih je izneverio, a da ni sam ne zna kako i zašto. Tu su i njihove kolege iz redakcije Jutarnjih novina Marica Mrkšić, Jezdimir Cijuha, direktor Simon Starčević, s druge strane prisutno je neobično osoblje hotela Panorama na Maljenu, zatim pravi ili samozvani inspektor T. H. Malkovič, tu su i korumpirani političari i kontroverzni biznismeni... Može se reći država u malom.

Zašto vas je zainteresovao svet novinarstva? Možda zbog pitanja koja nameće... Da li stvarnost utiče na medijsku scenu ili zapravo mediji kreiraju stvarnost? Da li je moguće da događaji koji se opisuju u novinama tek po njihovom objavljivanju prelaze u realnost...

Mislim da su ljudi zaposleni u srpskim medijima u poslednje tri decenije suočeni sa velikim problemima i da je čitavo društvo prema njima dosta nepravedno. U novinarskom svetu prisutno je i dobro i zlo, i istina i laž, sve ono što je za priču potrebno. Svestan sam da ni ja novinare nisam prikazao u lepom svetlu, ali sam na njih barem skrenuo pažnju i pokušao da dočaram deo košmara u kojem se svakodnevno nalaze. Mogu reći da se ovog puta tema sama nametnula, bilo je potrebno samo širom otvoriti oči.

Autor: Mića Vujičić
Izvor: NIN