Votpad (Wattpad) je nedavno objavio stvaranje novog odseka za objavljivanje knjiga,
Votpad Buks (Wattpad Books). Književna medijska platforma utiče na internet zajednicu pisaca još od svog osnivanja 2006. godine, pruživši ambicioznim piscima priliku da dopru do publike i dozvoljavajući čitaocima da komuniciraju sa omiljenim piscima, kao i ostalim čitaocima. Demokratska priroda ove platforme koja dozvoljava direktnu komunikaciju između pisaca i čitalaca, dovela je do toga da je neki nazivaju „Književni Youtube.“
Prilikom objave, Votpad je aludirao na transformativnu ulogu u svetu izdavaštva, kada je rekao da će novi odsek „uvesti raznolike, nove i neotkrivene glasove ljubiteljima knjiga svuda... priče koje govore o raznolikosti globalne internet zajednice Votpada“. Jedan od načina na koji kompanija želi da ovo ostvari je upotreba „mašine koja uči“. Ovaj „DNK priče“ program će skenirati priče na platformi kako bi otkrio šta je popularno među korisnicima, i koje od njih sadrže potencijalno uspešne teme ili elemente. Na ovaj način, kompanija se nada da će sprečiti veliki problem izdavačke industrije gde mala grupa urednika bira koje će knjige moći da se objave i čitaju. Votpad Buks je hrabar književni i tehnološki poduhvat.
Međutim, uprkos demokratizaciji, tu leži i opasnost. Knjige koje su odabrali korisnici nisu reprezentativnije i raznolikije od onih koje dolaze od tradicionalnih izdavača. Kako bi ovo objasnili pogledajmo samo koje su Votpad priče bili uspešne pre ove objave. Dve najuspešnije su „The Kissing Booth“, od koje je nastao Netflix film (koji je publika obožavala, a kritika napala) i „After“, takođe pretvorena u film (uskoro u produkciji Paramaunt Pikčerz). Ove franšize su se dogodile zato što su bile popularne na Votpad platformi, sa preko milion pregleda. Priče poput ovih imaće najveću korist od mašine koja proučava Votpad.
Najznačajnija osobina ova dva filma i Votpad priča na kojima su zasnovani je to da su one slične jedna drugoj i da se snažno dodvoravaju ljubiteljima tinejdžerskih ljubavnih romana. U pitanju je savršena belkinja koja se zaljubljuje u problematičnog momka. U „Kissing Booth“, tu su El i Noa, a u „After-u“, Tesa i Hardin. Osim što promovišu problematično ponašanje u vezi, ovi filmovi i knjige ne doprinose književnoj raznolikosti. Uprkos ogromnoj popularnosti na Votpadu, ova dva najveća uspeha platforme, čvrsto spadaju pod generički žanr literature za mlade.
Suprotno tome, tradicionalno objavljene knjige koje vidimo na policama, kreću se u reprezentativnijem pravcu. Od „Desetog decembra“ Džordža Sondersa do „Đavolove ostave“ Džima Krejsa, knjige koje uključuju raznolikosti perspektiva i žanra dominirale su bestseler listama „Njujork Tajmsa“. Ovi suprotstavljeni trendovi tradicionalnog i Votpad izdavaštva nagoveštavaju da subjektivni ukusi urednika mogu dovesti do raznolikije književnosti iako narativi možda ne prate popularne trendove.
Sa zajednicom od preko 65 miliona članova, Votpad je prepun kreativnog potencijala. Od paranormalnog do Šrek sleš fikcije, Votpad Buks će moći da bira iz prostranog bazena raznolikog i inovativnog materijala. Međutim, ključ pronalaska ovih priča nije kroz analizu podataka popularnih trendova, već da urednici koji odlučuju o kvalitetu preporučenih dela ne potiču iz iste homogene pozadine koju je kompanija toliko kritikovala. Jedino omogućavanjem raznolikosti mišljenja na uređivačkom nivou možemo pronaći knjige koje će pomeriti granice, a Votpad će ispuniti svoj zadatak stvarne transformacije književnosti koju čitamo.
Izvor: forbes.com
Prevod: Miloš VUlikić