Desetogodišnja devojčica dolazi do kase dok njena majka nosi jedan od vaših omiljenih dečijih romana. Da ste bibliotekar ili knjižar, šta biste uradili? Radosno ciknuli? Veselo objasnili devojčici da će zaista uživati u knjizi? Nasmešili se tiho, skoro u sebi, znajući unapred kakva je poslastica očekuje?
Ali šta ako u tom trenutku majka devojčice insistira da se knjiga vrati na policu jer nije na listi propisane obavezne lektire? Šta ako majka prevrne očima i izgrdi ćerku koja želi da čita nešto što se „ne važi i ne boduje u školi“? Šta biste onda uradili?
Šta sam ja uradila prisustvujući baš takvoj sceni dok sam radila u biblioteci – ujela sam se za jezik i oćutala. Tada sam obećala sebi da ću još više raditi na tome da pomognem roditeljima da razumeju vrhunsku važnost čitanja iz uživanja, kao i kako da takvo uživanje podele sa svojom decom.
Šta bih volela da sam onda uradila: volela bih da sam tada i tamo ohrabrila tu majku ne samo da ćerci dozvoli da pročita knjigu, već da i sama nađe vremena da je pročitaju zajedno i naglas. Ne zato što će se knjiga bodovati ni zato što će za nju dobiti ocenu, već zbog jedinstvene prilike da se pritom na novi način zbliži sa svojim detetom.
Oni koji lutaju knjižarama i bibliotekama traže više od knjige. Svi mi tražimo smislene veze, odrasli to traže, pa i deca takođe, a roditelji danas čeznu da se na smislen i trajan način povežu sa svojim podmlatkom.
Nimalo ne sumnjam u to da majka iz moje priče voli svoju ćerku i želi joj samo najbolje. Volela bih da sam joj pomogla da razume da je pomenuta knjiga bila kapija upravo prema onome što ona želi svom detetu. Volela bih da sam joj objasnila da su knjige put ka pravoj, dubokoj povezanosti sa onima koje volimo najviše – posebno kada ih podelimo sa njima, a još više posebno kada ih čitamo zajedno naglas. Oni koji pomažu roditeljima da izaberu knjige svojoj deci imaju priliku da im objasne Ii koliko je zajedničko čitanje važno, podjednako kao samostalno čitanje.
Sledi nekoliko ideja koje bibliotekari i knjižari mogu da primene kako bi prezauzete roditelje ohrabrili da čitaju naglas i zajedno sa svojom decom.
Oformite policu sa naslovima koje predlažete za čitanje naglas i podelite naslove po uzrastu. Predložite određenu knjigu za tinejdžere i preadolescentski uzrast što će roditelje pokrenuti da čitaju i sa starijom decom (što mnogima od nas ne padne na pamet).
Ako u knjižari ili biblioteci postoji polica ili oblast sa preporukama prodavaca, dodajte svoje omiljene naslove za čitanje naglas. Neka zaposleni svakog meseca biraju svoje omiljene naslove.
Birajte knjigu meseca za ceo lanac knjižara ili biblioteka, i imajte dodatne primerke na lageru.
Napravite takmičenje u zajedničkom čitanju u kojem bi porodice dobijale neke male nagrade ako uspešno iščitaju određeni broj naslova svakog meseca.
Istaknite jednostavne činjenice, na primer: „Da li ste znali da je čitanje sa vašim detetom najbolji način da mu pomognete da postigne uspeh i u školskim obavezama?“ ili „Čitanje deci, i kada su već u uzrastu da i sami mogu da čitaju, jedan je od najboljih načina da pružite školski podsticaj detetu bilo kojeg uzrasta.“
Organizujte okupljanja radi zajedničkog čitanja i za stariju decu (ne samo za mališane). Kratke priče ili romani u stihu su sjajan izbor za ovakve susrete.
Nije poenta da stariji samo počnu da čitaju, bitnije je da im objasnimo da je čitanje naglas sjajan način da se dete i roditelj povežu na smislen i kvalitetan način.
Napisala: Sara Mekenzi
Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Dušica Novaković