Zašto ne bi trebalo da napišete knjigu

Postoji nepisano pravilo da bi pisci koji objavljuju svoja dela trebalo da ohrabruju svakoga ko sanja o tome da prati svoje snove i napiše knjigu! Osim što to baš i nije istina. Mnogi ljudi koji žele da napišu knjigu... jednostavno ne bi trebalo to da urade.



Zašto? Da li im je ideja toliko loša?

Pa... ponekad je njihova ideja za knjigu stvarno loša, ali često je reč i o nečemu poprilično briljantnom. A ponekad se ideja za koju mnogi smatraju da je veoma glupa ispostavi briljantnom za mnoge druge ljude (npr. „Pedeset nijansi sive“ je prodata u preko sto miliona primeraka, a meni je bila nečitljiva).

Nije reč o ideji. Reč je motivaciji koja iza svega toga stoji. Ljudi ne bi trebalo da pišu knjige ako to rade iz pogrešnih razloga.

Kada me neko pita da li bi trebalo da napiše knjigu, uvek mu postavim sledeće pitanje: „Zašto želiš da napišeš knjigu? Šta želiš time da postigneš?“ Postoje mnogi dobri odgovori na to pitanje. Neki od njih su:

„Mislim da bi to pomoglo drugim ljudima.“

„Želim da se postavim kao autoritet u ovoj oblasti i da me ljudi primete.“

„Pokrećem posao u vezi sa ovom temom i želim da povećam interesovanje i privučem klijente.“

„Zaista mi je stalo do ove teme i želim da i drugi ljudi čuju šta imam da kažem.“

„Želim promenu u karijeri i ovo će mi pomoći u tome.“



Ako čujem odgovor koji je sličan navedenim, ohrabrujem ih da nastave sa pisanjem. Postoji mnogo sjajnih razloga da zabeležite i podelite svoje ideje sa svetom da bih voleo kada bi više ljudi to radilo.

Šta su, onda, loši razlozi za pisanje knjige?

Loš razlog br. 1: „Želim da prodam milione primeraka i zaradim mnogo novca.“

Žao mi je što ja moram biti taj koji vam ruši snove, ali šanse da prodate čak i sto hiljada primeraka su toliko male da su skoro jednake nuli. Prošle godine u Americi je objavljeno oko trista hiljada knjiga. Prema sajtu „BookScan“, samo dvesta naslova godišnje uspe da proda sto hiljada primeraka. To statistički znači da su šanse oko 0,0007% da prodate jednu desetinu miliona, a kamoli milion.

Nadoknada za uloženo vreme autora ne može se porediti sa očekivanjima u vezi sa prodajom. Isto bi bilo kada biste rekli da vam je penziona strategija da igrate loto. Zapravo, šanse da dobijete na lutriji su veće nego da prodate milion knjiga.

Dakle, nećete prodati milion primeraka svoje knjige i obogatiti se. Ako je zato pišete, bićete veoma razočarani. To su loše vesti koje imam za vas.

Koja je bolja verzija ovakvog cilja?

Dobra vest je da knjiga može da vam donese novac, ali ako gledate na to iz potpuno drugačije perspektive. Umesto da pokušavate da postanete bogati tako što ćete prodati milione primeraka trebalo bi da na knjigu gledate kao na način da skrenete pažnju na svoje druge težnje i tako će put ka zaradi postati širi i lakši.



Na primer, ako imate neku sposobnost ili znanje koje je dragoceno, najbolji način da prodate to znanje je tako što ćete napisati knjigu koja pokazuje šta znate. To će vas učvrstiti kao autoritet i daće vam kredibilitet za prodaju vaših usluga.

Ovo je način da se knjiga koristi za zarađivanje novca, ali na indirektan način. Koristite knjigu kao platformu da promovišete nešto drugo, posebno ako je reč o nečemu skupom ili profitabilnom.

Možete na knjigu gledati kao na posetnicu ili promotivni materijal. Činjenica je da knjige ne samo da imaju veći kredibilitet od većine marketinških materijala, već su i sjajan način da sebe prikažete drugačijim od konkurenata i pronađete ljude kojima su vaše usluge potrebne i povežete se sa njima.

Loš razlog br. 2: „Želim da budem poznati autor bestselera.“

Svi žele da budu poznati i neki ljudi misle da će im knjiga pomoći u tome. Već sam objasnio zašto se bogaćenje neće dogoditi (osim indirektno), a loša vest je da su još manje šanse da vas knjiga učini poznatim nego bogatim.

Da, da, zaista postoje poznati pisci, ali ima ih manje nego što mislite. Zapravo, postoji petnaestak do dvadesetak živih autora koji su poznati samo po pisanju (i ničemu više). Možda možete da navedete pet imena, ali teško da se možete setiti deset, o dvadeset da ne govorimo. Ako krenete da navodite poznate pisce, ubrzo ćete shvatiti da 80% imena kojih možete da se setite pripadaju ljudima koji više nisu među živima.



Činjenica je da pisci više nisu poznate ličnosti. Zapravo je najčešći slučaj potpuno obrnut proces – ljudi postanu poznati zbog nečega i onda napišu knjigu koja postane bestseler. To što su poznati je najčešće i glavni razlog zašto im se knjiga prodaje; nisu postali poznati zahvaljujući knjizi.

Evo jedne zabavne igre koja to demonstrira: Navedite tri omiljene knjige. Da li je ijedna od njih bila bestseler?

Istina je – ne samo da vas knjige gotovo nikad neće učiniti poznatim, već čak i da napišete bestseler ne znači da ćete postati poznati pisac.

Koja je bolja verzija ovakvog cilja?

Zapitajte se: zašto vam je važno da knjiga bude bestseler?

Ako je samo zarad statusa – kako biste mogli da se hvalite ljudima na žurkama – trebalo bi da preispitate svoj cilj. Radite to samo zbog ega i ni zbog čeg drugog. A budimo iskreni, ima toliko lakših i jeftinijih načina da nahranite svoj ego umesto da provedete godinu dana pišući knjigu i potrošite mnogo vremena i novca promovišući je.

Ako promenite svoj cilj iz: „Želim da budem poznati autor bestselera“, u nešto poput: „Želim da moja knjiga utiče na živote ljudi i za to dobije neku vrstu priznanja“, to će postići dve stvari: učiniće cilj lakše ostvarivim i pomoći će vam da napišete bolju knjigu.

Kako će to učiniti knjigu boljom? Ako je vaš cilj samo da pomognete ljudima i za to dobijete priznanje, gotovo sigurno možete bar nekoliko hiljada ljudi naučiti nečemu što će veoma uticati na njihove živote. Time možda nećete prodati dovoljno primeraka da vaša knjiga postane bestseler, ali ćete pomoći određenim ljudima i oni će vam na tome biti zahvalni. Zar nije u tome poenta?

Loš razlog br. 3: „Želim da živim život pisca.“

Zar to ne zvuči kao mnoge druge stvari? Svako od nas kaže da želi da bude bogat, smrša, započne posao i slično. Ali zapravo je sama ideja o tome da se bude bogat, mršav ili preduzetnik mnogo privlačnija nego da se na tome radi. Ideja zvuči glamurozno, a svi mi želimo glamur.
Primećujete li šta nedostaje u toj konstrukciji „život pisca“? Stvarno pisanje.



Koja je bolja verzija ovakvog cilja?

Reč je o identitetu. Ko želite da budete? „Živeti život pisca“ je u redu ako je to ono što vi jeste. Ali verovatno niste. Zato nemojte ići u potragu za identitetom. Ili prihvatite ono što jeste ili ozbiljno radite na tome da stvorite identitet kakav želite. Ovo je, u suštini, detaljnije objašnjenje da ne postoji način da steknete privilegije, glamur i status identiteta ako ne uradite sve što je potrebno da prvo steknete taj identitet.

Napisati knjigu ne znači „živeti život pisca“. Da biste ga živeli, morate napisati knjigu koju drugi ljudi zapravo žele da pročitaju.

Loš razlog br. 4: „Ne zanima me šta drugi misle, pišem samo zbog sebe.“

Ovakav tip „knjige“ već ima svoje ime: dnevnik.

Ako je to vaš cilj – da, mnogi ljudi su mi to rekli i da, to je savršeno validan cilj – trebalo bi da razmislite o tome da je samo napišete, ali ne i objavite. Ozbiljan sam. Nekoliko mojih prijatelja piše knjige samo za sebe i apsolutno ništa ne rade sa tim rukopisima. To je potpuno u redu.
Ali onda nema razloga da je objavljujete. Niti da o njoj pričate. Ako je samo za vas, neka to i bude. Ništa drugo vam nije potrebno.



Poenta je u tome da je ova izjava najčešće laž koju autori govore sebi kako bi ublažili potencijalni neuspeh. Mnogi ljudi koji ovo kažu zapravo na kraju ne samo da objave ono što su napisali „samo za sebe“ već se i ozbiljno potrude da to promovišu. Zašto, ako su to pisali isključivo za sebe?

Koja je bolja verzija ovakvog cilja?

Ne postoji. Ako pišete iz pomenutog razloga, samo to uredite i ostavite rukopis u fioci. Ili priznajte da zapravo želite priznanje i fokusirajte se na to da napišete knjigu koja će se ljudima dopasti i pomoći im.

Zaključak

Nadam se da sve ovo nije zvučalo zlobno. Ne govorim vam da ne napišete knjigu. Kažem vam samo da ako je razlog zbog koga želite da je napišete jedan od četiri navedena, treba da zastanete i zaista preispitate šta želite da postignete i iznova definišete šta je zaista vaš cilj.
Jer evo u čemu je stvar sa knjigama: većina ljudi ne želi da napiše knjigu. Oni samo žele ono što misle da će im pisanje knjige doneti.

Zato budite načisto sami sa sobom po pitanju toga što želite jer knjiga vam može doneti mnogo sjajnih stvari, ali verovatno nijednu koja je na ovoj listi.

Autor: Maks Taker
Izvor: huffingtonpost.com