Žena u Ljubičastoj Suknji poznata je u kraju po svom zapuštenom izgledu, klupi u parku na kojoj stalno sedi i po tome što je niko nije čuo kako priča. Možda je svima poznata, ali naratorka, Žena u Žutom Kardiganu, zna najviše o njoj. Zna gde živi, kuda se kreće, da li ima ili nema posao. Ali niko nije čuo za Ženu u Žutom Kardiganu. Ona, naizgled bezazleno, samo posmatra i želi da se sprijatelji sa Ženom u Ljubičastoj Suknji, ali postepeno situacija prelazi granice normalnog. Čeka je na stanici, čuva njenu klupu, pa čak i utiče na to da se Žena u Ljubičastoj Suknji zaposli kao sobarica u hotelu u kojem ona radi.
Iza očigledno usamljene, ali opsesivne naratorke, stoji
Imamurina majstorska slika modernog japanskog društva, koja prikazuje položaj žena u poslovnom svetu i pritisak sa kojim se suočavaju. Ne libi se da ukaže na problem seksualnog zlostavljanja, ili na problem otuđenosti od ljudi sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu. Kritikuje odnos među zaposlenima, pogotovo odnos nadređenih prema ostalim radnicima. Autorka nas vodi kroz različite situacije u kojima vidimo konstantne napore da se radnici ukalupe u striktna pravila firme, ali samo onda kada to određenim pojedincima odgovara. Koleginice dozvoljavaju Ženi u Ljubičastoj Suknji da zabušava na poslu, da se zaključa u sobu dok je čisti, da odspava, da popije kafu. Trenutka kada je optuže za aferu sa direktorom hotela, okreću se protiv nje. Sve što su joj rekle i dozvolile odjednom je laž, a njen izgled i karakter postaju meta ogovaranja, čime Imamura ukazuje na problem manjka solidarnosti među zaposlenima. Ali direktor nije osuđivan na način na koji jeste Žena u Ljubičastoj Suknji. Svakako, bio je delom tema glasina, ali nije dobio tretman kakav i glavna junakinja. Kada je svu krivicu svalio na nju, njegova reč se nije dovodila u pitanje. Imamura smelo daje do znanja koliko pritiska i kritike trpe žene, ne samo na radnom mestu već i generalno. Scena iz punog autobusa kada nepoznat čovek pipa glavnu junakinju ostavlja gorak ukus u ustima, ali nažalost, ova scena nije retka u stvarnom životu, pogotovo u Japanu.
Interesovanje za japansku književnost sve je veće, a tek poslednjih nekoliko godina japanske spisateljice dobijaju veće mesto na svetskoj književnoj sceni. Nacuko Imamura jedna je od uspešnijih modernih autorki u Japanu, dobitnica je prestižnih priznanja kao što su nagrada „Jukio Mišima“ i „Akutagava“. Laguna je objavila njenu knjigu ,,
Žena u Ljubičastoj Suknji“, koja je 2019. godine osvojila nagradu „Akutagava“ za najbolji roman.
Teme koje autorka obrađuje oslikavaju moderno društvo osvetljavajući njegove mane kroz prizmu originalne i uzbudljive priče. Roman je svojom ozbiljnom tematikom i ptikim stilom zaslužio svetsku popularnost i svoje mesto na modernoj japanskoj književnoj sceni.
Autor: Maša Medić