Petar Zec o romanu i filmu „Otrovani Balkanom“, koji je u pripremi.
U vremenu u kome dominira književna produkcija lakih žanrova i popularnih tema, nedavno objavljeni roman Petra Zeca „Otrovani Balkanom“ (Laguna) predstavlja povratak prozi uz koju su generacije na ovim prostorima odrastale i upoznavale književnost. Ovaj roman-film jeste omaž Ivi Andriću i njegovom nedovršenom i posthumno objavljenom delu „Omer- paša Latas“.
Delo prati vojni pohod Omer- paše Latasa u pacifikaciji Bosne u istorijskom periodu od 1850. do 1852. godine: balkanski narod sa granice, ostavljen je pred kapijom evropske civilizacije, osuđen je za sva vremena i žigosan pečatom izgnanstva, čineći tamni vilajet koji predstavlja treći svet razapet između Istoka i Zapada.
Petar Zec, pozorišni, filmski i televizijski reditelj i profesor Istorije, teorije i estetike filma na Fakultetu za umetnost i dizajn, kaže za Danas da je ovo knjiga o ratu, nasilju, mržnji, patnji, nadi, ljubavi, kao i o smrti, uprkos kojoj stalno iskrsava život. Pisan stilom koji je blizak filmskoj naraciji, roman „Otrovani Balkanom“ otvara mnoga bolna pitanja s kojima se i danas suočavamo i govori o tome kako društvena represija, politička vlast, ideološka tortura, nacionalističke predrasude i totalitaristička svest nehumano lišavaju pojedinca njegovog prava na ličnu slobodu i sreću.
- Na temelju podsticajne Andrićeve nedovršene i fragmentarne epske strukture stvorio sam i domaštao jednu novu proznu tvorevinu, zaokruženu dinamičnu romaneskno-filmsku naraciju u slikama. Kroz ceo roman nose se i mere dva čoveka: Omer- paša Latas, lik koji želi sve što čovek može postati i što ga diže u očima drugih, i vojvoda Bogdan Zimonjić koji neće ništa osim da bude ono što jeste i da ostane svoj na svome. Veliki deo mog kreativnog i umetničkog života bio je priprema za ovaj roman-film u kome sam okupio sve karakteristične i prepoznatljive junake Andrićeve proze - ističe Petar Zec, koji je magistrirao i doktorirao na Andrićevom delu i decenijama se kao reditelj bavio opusom našeg nobelovca.
Iako je radnja romana smeštena u Bosnu devetnaestog veka, priča o Balkanu kao „večitom nerazmrsivom Gordijevom čvoru Evrope“ podstiče čitaoca da preispita sadašnjost i potraži paralele koje povezuju nekadašnji i današnji život i sudbinu naroda na ovom tlu. Zato se nameće pitanje da li se malo toga promenilo na Balkanu od vremena Omer- paše Latasa...
- „Otrovani Balkanom“ je romansijersko tumačenje sadašnjosti kroz prošlost otkrivanjem univerzalne istine o ljudskoj prirodi i životu uopšte, u kome se svaki pojedinac ljulja kao klatno od dobra do zla. Ovo delo je opomena da nam se nebo može još jednom srušiti na glavu.
Logičan nastavak ove literarne sage jeste igrani film, koji bi, kako kaže Petar Zec, trebalo da se realizuje u produkciji NTV iz Banjaluke. Trenutno se radi na zatvaranju finansijske konstrukcije i animiranju pre svega stranih producenata koji bi želeli da pomognu snimanje velikog i produkcijski zahtevnog projekta „u kome život neprestano gleda smrti u oči na tragičnoj balkanskoj pozornici“.
- Film je zamišljen kao ep o univerzalnoj ljudskoj drami opstanka u potrazi za smislom života - o vlasti, Erosu i Tanatosu. Svojom univerzalnom temom i umetničkom porukom o tragičnoj ljudskoj sudbini, ovo ostvarenje treba da u svom osobenom multietničkom, multikonfesionalnom i multikulturalnom autorskom filmskom konceptu objedini najkreativnije umetničke snage iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije, kao i mnoge glumce i umetnike iz Evrope i sveta. Duboko verujem da ćemo filmom „Otrovani Balkanom“ kreativno uspostaviti pokidane i prekinute kulturne i poslovne veze sa državama bivše Jugoslavije, Evrope i sveta, poručuje Petar Zec.
Monografije o Petru Zecu
Umetnička i medijska karijera našeg sagovornika tema su dve monografije koje uskoro treba da izađu iz štampe. To su „Medijski svet Petra Zeca“ Srbe Ignjatovića i „Rediteljska poetika Petra Zeca“ dr Radmile Stojanović, bazirana na nedavno odbranjenoj doktorskoj disertaciji na Fakultetu dramskih umetnosti.
Izvor: Danas
Autor: Maja Vukadinović