10 najznačajnijih pasa u književnosti

Psi su oduvek bili prisutni u romanima i stripovima, katkad antropomorfni i u ulozi pratioca glavnog junaka, a nekad i kao glavni protagonisti oko kojih se cela radnja odigrava. Od Lesi, jednog od najvoljenijih pasa u književnosti i filmovima, do dalmatinca Ponga u knjizi „101 dalmatinac“ iz klasične književnosti za decu, ova lista pasa će vas podsetiti na sve one smešne, razmažene i strašne junake koji su ostavili jedinstven pečat u književnosti. Ovo je lista 10 najznačajnijih pasa iz sveta fikcije, od kanadske književnosti do belgijskih stripova.  

Toto iz „Čarobnjaka iz Oza“



Verni pratilac glavne junakinje Doroti Gejl, Toto, mali je terijer koji, ispostavilo se, zna da govori. U prvim knjigama Toto nikada nije progovarao, iako su ostale životinje, došavši u Oz, počele da govore. Tek u 8. nastavku serijala Doroti saznaje da Toto može da govori, ali da on to ne želi. Autor L. Frenk Baum opisuje Totoa kao „malog crnog psa duge svilene dlake i malih crnih očiju koje blistaju sa obe strane njegovog smešnog malog nosa“.
 
Lesi iz „Lesi se vraća kući“



Iako je najviše poznata iz filma „Lesi se vraća kući“, Lesi se zapravo prvo pojavila 1940. godine u knjizi pod istim nazivom autora Erika Najta. Ženka dugodlakog škotskog ovčara Lesi, prolazi kroz raznovrsne avanture kako bi se vratila svojoj voljenoj porodici i dečaku Džou. Pošto je Džoov otac izgubio posao, morao je da proda Lesi, ali je bežala nekoliko puta od svojih novih vlasnika da bi se vratila dečaku. Čak i kada bi bila u posedu vlasnika koji živi u jako zabačenom delu Škotske, odakle niko ne bi pretpostavio da bi se mogla vratiti, Lesi je pronalazila svoj put, osvajajući na taj način srca generacija čitalaca i gledalaca koji su uživali u filmu ili knjizi.

Džip iz „Dejvida Koperfilda“

Džip se tek kasnije pojavljuje u romanu kao kučence Koperfildove prve supruge Dore Spenlou. Džip je crni španijel, razmažen poput mnogih kučića, koji je komično kopija Dorinog karaktera. I pas i Koperfildova supruga su razdražljivi, osećajni, gotovo stalno u centru pažnje. Kao što su roditelji Doru previše razmazili načinivši od nje „detinjastu ženu“, tako je Dora razmazila Džipa te je postao nepodnošljivo ljubomoran. Bili su kao jedno biće do samog kraja; uginuo je istog trenutka kada je Dora izdahnula od posledica pobačaja.
 
Očnjak iz „Harija Potera“ 

Poludžin Hagrid poseduje nekoliko ljubimaca i različitih magičnih stvorenja koji su ga izazivali tokom trajanja radnje celokupnog serijala. Takođe, za ljubimca je imao i Očnjaka, divnog i plašljivog mastifa, kojem i pored svoje enormne veličine u odnosu na obične pse, nedostaje hrabrosti. Plaši se letećeg automobila, čak ga je strah paralizovao kada je trebalo da napusti kuću koja je gorela, pa ga je Hagrid spasao. U poslednjem nastavku, „Hari Poter i relikvije smrti“ Očnjakov kukavičluk dostigao je najviši stepen kada se dogodilo da je pobegao zbog buke koju je izazvao zvuk razbijene vaze.
 
Sneško iz „Avantura Tintina“

Verni pratilac glavnog junaka knjige, Tintina, Sneško ili Milu u originalnoj verziji na francuskom. Beli oštrodlaki foksterijer Sneško prati Tintina kroz sve njegove avanture, počev od prvog stripa u serijalu. Sneško zna da govori, razume ljudski jezik i saopštava svoje misli na zabavan i duhovit način. Međutim, on razgovara isključivo sa Tintinom i drugim životinjama u prvih 8 knjiga; u kasnijim nastavcima sve manje govori. Sneško ima veliki apetit i voli da pije viski, što samo upotpunjuje njegovu ulogu veselog i vedrog psa.
 
Pongo iz „101 dalmatinca“

Pongo je otac 15 malih dalmatinaca koji, zajedno sa svojom majkom, žive u kući mladog bračnog para Dirli. Avantura počinje dolaskom zastašujuće ljubiteljke krzna Kruele de Vil na večeru. Mali dalmatinci su nestali, i njihovi roditelji otkrivaju da iza njihove otmice i zatočeništva stoji Kruela, koja ih drži zarobljene zajedno sa ostalim otetim psićima. Ceo roman predstavlja trku za spas svih kučića, uključujući i Perditine, koju je bračni par Dirli spasao. Naposletku, Pongo je ponovo zajedno sa svojim psićima i sa ostalima, i žive pod istim krovom sa Dirlijevima.
 
Idefiks iz „Asteriksovih avantura“

Beli terijer Idefiks ima malu ulogu u čitavom serijalu, ali je uvek prisutan i njegovo prisustvo pomaže razvoju zapleta. Glavni junaci, Asteriks i Obeliks, u početku jedva primećuju Idefiksa, dok kasnije raspravljaju o tome da li da ga vode sa sobom u avanture. Kada pođe sa Asteriksom i Obeliksom u avanturu, vrlo dobro je zaštićen, i ponekad sa njima pije čarobni napitak. Njegovo ime je igra reči i na engleskom i na francuskom jeziku; sastoji se iz reči „dog“ i „dogmatik“, a u svom izvornom francuskom ime Idefiks takođe je igra reči od „idée fixe“, što znači fiks-ideja.
 
Beli Očnjak iz „Belog Očnjaka“

U romanu Džeka Londona glavni junak, rođen u divljini, Beli Očnjak, tri četvrtine je vuk, a jednu četvrtinu pas. Beli Očnjak je odrastao skrajnut i maltretiran od ostalih pasa, ali s vremenom postepeno postaje pripitomljen od strane svojih vlasnika koji su ga udomili. Njegov treći vlasnik, Vidon Skot, dobio je jedini poverenje i privrženost Belog Očnjaka, tako što mu je isto to pružio, i prethodno ga spasivši prošlih vlasnika. Pri kraju romana Beli Očnjak i njegov voljeni vlasnik Skot idu na imanje u Kaliforniji, gde je prozvan Blaženim vukom zbog dobre naravi.
 
Nana iz „Petra Pana“
 
Porodica Darling zaposlila je, i pored svoje sluškinje, psa po imenu Nana kao dadilju za svoje troje dece: Vendi, Džona i Majkla. Njufaundler Nana ne govori ljudskim jezikom, ali ponaša se kao da razume koje su joj odgovornosti prema deci. Kada su Vendi, Džon i Majkl odleteli u Nedođiju zajedno sa Petrom Panom, Nana je ostala da teši njihovu tužnu majku. Dž. M. Bari je po ugledu na svog psa njufaundlera kreirao lik Nane.
 
Lorelaj iz „The Dogs of Babel“

Lorelaj je glavni junak u prvencu Karolin Parkhurst objavljenom 2003. godine. Ona je rodezijski ridžbek, i jedini svedok smrti supruge Pola Ajversona. U knjizi Ajverson pokušava da nauči Lorelaj ljudskom jeziku, kako bi mogao da sazna bitne detalje vezane za smrt njegove supruge. Ide toliko daleko u svom naumu da napušta posao da bi na čudne načine pronašao kako da nauči Lorelaj da govori engleski. Sam naziv knjige aluzija je na Vavilonsku kulu, koji na još jedan način prikazuje Polove poteškoće u komunikaciji sa psom.
 
Izvor: theculturetrip.com