Mnogi od njih imaju luckaste radne navike ili metafizičke hobije. Pisci su kompleksna intelektualna bića koja crpe inspiraciju iz dubina svoje nepresušne mašte. Oni su stanovnici različitih svetova, koji ponekad vode živopisne, ekstravagantne živote, a ponekad egzistiraju u izolaciji i siromaštvu. Predstavljamo vam 10 interesantnih detalja iz života poznatih pisaca.
Bolje sprečiti nego lečiti
Danski pisac Hans Kristijan Andersen uvek je sa sobom na putovanja nosio konopac, za slučaj da u hotelu u kome je odsedao izbije požar.
Kreativna blokada? Šta je to?
Druga verzija romana „Na putu“ američkog pesnika Džeka Keruaka otkucana je za tri nedelje. Odlučivši da ga ništa ne sme ometati u pisanju, listove papira je povezao selotejpom kako bi dobio rolnu dugačku skoro četrdeset metara.
„Gledaj me u oči“
Jedan od najvećih romanopisaca viktorijanske epohe, engleski književnik Čarls Dikens, redovno je praktikovao hipnozu (u to vreme poznatu pod nazivom mesmerizam). Mesmerizam je veština koju je, navodno, veoma teško savladati, ali Dikens je posedovao prirodni talenat.
Ni mućkan ni mešan
Hemingvej, koji je za života bio i vojnik i amaterski bokser i lovac, bio je poznat kao prava muškarčina. Nikoga neće iznenaditi to što organizacija koja upravlja njegovom ostavštinom proizvodi rum koji nosi piščevo ime.
Druga strana
Tokom svoje književne karijere, Oldos Haksli (autor knjige „Vrli novi svet“) se upoznao sa dejstvom psihodeličnih droga. Pisanje holivudskih scenarija mu baš i nije išlo od ruke, ali ga je zato eksperimentisanje sa LSDom i meskalinom, dokumentovano u njegovoj knjizi „Vrata percepcije“, učinilo ikonom kontrakulture. Haksli je čak na samrti od supruge zahtevao da mu ubrizga LSD. Tenesi Vilijams bi mu sigurno zavideo.
Potraban mi je dobar zubar
U situacijama kada nije mogao da nađe posao, autor romana „Bludni sin“ Čarls Bukovski je preživljavao jedući jedan slatkiš dnevno. Bio je to „pejdej“ – nugat obložen slanim kikirikijem i karamelom – i koštao je samo 5 centi.
Uvek spremna žena
Kada joj inspiracija pokuca na vrata, Dž. K. Rouling je spremna kao zapeta puška. Jednom prilikom su joj u toku leta avionom na pamet pala čuvena imena kuća u Hogvartsu, a ona ih je zapisala na papirnoj kesi za povraćanje!
Skromno poreklo
Džordž R. R. Martin, autor serijala „Pesma leda i vatre“ (kasnije adaptiranog kao „Igra prestola“), proveo je skromno detinjstvo u jednom naselju u Nju Džerziju. Oduvek je želeo da putuje, a čitanje mu je omogućilo beg u druge svetove.
Kašičica soli
Autorka „Meri Popins“ P. L. Travers se neprestano sukobljavala sa Voltom Diznijem tokom snimanja adaptacije njene knjige. Prezirala je izabrane pesme i nije joj se dopalo kako su u filmu prikazali glavni lik: Popinsova je trebalo da bude gruba i stroga, a ne nežna i ljubazna dadilja.
Pravi pomodar
Pored pisanja, Oskar Vajld bio je strasni ljubitelj mode i dizajna enterijera. U kući je imao ekscentrično ukrašen salon sa plafonom plave boje, oslikanim zmajevima, dok su zidove krasili gipsani reljefi u obliku paunovih pera.
Izvor: interestrip.com
Prevela: Jelena Tanasković