I, šta misliš o knjizi?
Dobra je. Da li ti se dopala?
Aha. Šta ti se dopalo u njoj?
Bila je dobra.
Za mnoge roditelje ovo je uobičajen razgovor sa decom o knjigama. Sve što roditelji žele jeste da malo zavire u te mozgiće – šta ih zanima, šta im podstiče maštu, kako osećaju i o čemu razmišljaju. U najboljem slučaju, ono što dobiju je jednosložna besmislena reč.
To može da bude veoma frustrirajuće – posebno kada uzmemo u obzir koliko važan može da bude razgovor o knjigama.
Naši najmlađi ne samo da uče o likovima i pričama već i o jeziku i samoj društvenoj komunikaciji. U jednom članku u „Njujork Tajmsu“ pisalo je: „Razgovor sa njima, a ne držanje govora, to je ono što decu uči o jeziku.“
Šta onda da radimo kada prirodna konverzacija ne teče? Evo nekoliko jednostavnih ideja kako da pokrenete razgovor sa decom različitih uzrasta.
Za najmlađe
Razgovor o knjigama sa malom decom obično dobro teče – lako ih je podstaći, posebno ako oponašate glasove. Ipak, važno je da se to uspostavi kao navika.
1. Pokažite i pitajte
Mala deca su neopterećene sveznalice. Zaustavite se usred priče i pitajte ih da navedu predmete i boje. Ako su dovoljno veliki, umeju da broje. „Koliko ima cvetova?“ Možda deluje kao odvlačenje pažnje – i da, produžiće vreme utrošeno na priču – ali je od velike važnosti za razvoj govora.
2. Pretpostavljajte
U ovom uzrastu možete da ih jednostavno pitate: „Šta će se sledeće desiti?“ Nesumnjivo su priču čuli dovoljno puta da znaju, a ponavljanje neće biti dosadno trogodišnjem detetu. Ovo su osnove za razvoj toka priče.
3. Stanite – i dozvolite im da završe rečenicu
Ovo je odlična tehnika kod kratkih priča, a posebno kod pesmica zbog rime. Izgovorite prvi deo rečenice i pustite dete da završi.
4. Povezujte stvari sa stvarnim životom
Ovo je trik koji koriste svi učitelji koji se istinski trude da rade sa decom pa nema razloga da ga ne upotrebite i vi. Postavljate im pitanja poput: „Ako zmajevi vole takoe, kakvu hranu vole četvorodišnje devojčice? Ko još voli takoe?“
5. Nastavite priču
Ovaj savet pominju mnogi ljudi kojima su deca specijalnost. Jednostavno je – ubacite likove iz knjiga u svakodnevnu igru. Vi budite jedan lik iz knjige, dete drugi, i vidite šta će se dogoditi. Ovakva kreativna igra pomaže deci da rade sa svim elementima pripovedanja – a vi ćete dobiti lep uvid u to kako im funkcioniše um, za koje detalje misle da su važni i kada bi mogli da se odmetnu.
Školarci
Kada deca počnu da čitaju sama, stvari konačno postaju zanimljive – a za neke često i tihe. Za mnogu decu, čitanje je lična i privatna stvar. To je vreme kada morate da koristite sve moći kako biste izvukli nešto iz deteta.
6. Razgovarajte o teškim rečima
Ako vam dete čita naglas, lako je zaustaviti ga i popričati o rečima koje su im još uvek teške. Donesite rečnik. Razgovarajte o rečima koje ih zbunjuju – obavezno im naglasite da je u redu da nešto ne znaju.
7. Neka pitanja budu lična
U ovom uzrastu se možete pomeriti sa pitanja o zapletu i podstaći ih da se ličnije uključe u knjigu i zamisle sebe u tim situacijama. „Šta bi ti drugačije uradio?“ Istražite koliko bi se njihov postupak razlikovao od onog koji je na papiru.
8. Upoređujte i suprotstavljajte
Mladi čitaoci vole serijale knjiga, a njih je često lako upoređivati. Koliko se ova knjiga razlikuje od one koju su prethodno čitali?
9. Izbegavajte opšta pitanja
Sasvim je razumno da ih pitate koji je deo najuzbudljiviji, a koji najtužniji, ali takva pitanja ih svakako čekaju u školi. Ako želite da uspostavite pravi dijalog u kome vi razumete njihov pogled i pomažete im da oni vide vaš, pitanja treba dublje da zalaze i budu intimnija.
10. Povezujte stvari sa stvarnim životom
Kako knjige koje čitaju postaju sve složenije, tako možete da razgovarate o sve složenijim idejama – čak i o konceptima smrti ili predrasuda. U ovom periodu razgovori postaju zaista zanimljivi i zabavni.
11. Samo neka teče
Posebno ako čitate naglas ili zajedno, razgovor je lak. Neplanirane diskusije koje prate tok svesti su najautentičnije i najčešće plodonosne.
Stariji čitaoci
Deca ovog uzrasta su nezavisnija u čitanju i sama biraju knjige tako da ćete morati da držite korak sa njima.
12. Čitajte ono što oni čitaju
Čak i ako ne čitate naglas ili zajedno, uvek možete da pratite njihova čitalačka kretanja guranjem nosa u istu knjigu, kakva god da je u pitanju. Ne možete da imate mišljenje ili kritiku nečega što niste čitali.
13. Ostanite autentični
Najbolji razgovori se kroje iz interesa i stavova koje delite sa detetom – kao i iz onih koji se razlikuju. Razmenjujte mišljenja, ali...
14. Ne osuđujte
Vaše dete razvija sopstveni pogled na svet, isprobava ličnosti i vrednosti koje nisu nužno pokupili pod vašim krovom. To je važno i dobro da rade. Ne pravite grešku osuđujući čitalački izbor svog deteta. Time propuštate priliku da vidite šta ih pokreće.
15. Budite čitalac
Iskazujte svoju ljubav prema knjigama i dozvolite deci da uče gledajući vas kako čitate. Govorite im o ljudima, mestima i stvarima iz svojih knjiga. Uključite ih – i oni će uključiti vas.
Izvor: readbrightly.com
Prevod: Dragan Matković