6 trikova za efikasno čitanje publicistike

Evo zašto najpametniji ljudi na svetu u posedu imaju tone knjige koje ne čitaju.

Ukoliko uživate u čitanju onoliko koliko i ja, ulazak u knjižaru kao odrasli ljudi pruža će nam osećaj identičan onom kada samo ulazili u prodavnicu slatkiša kao deca.

Police su ispunjene mudrostima čovečanstva, uvidima na koje je svaki autor potrošio godine i godine da se usavrši. To se sve nalazi tu, nadohvat ruke, zgusnuto u format uz koji se možete sklupčati.

Logično, potez koji sledi je vađenje kreditne kartice iz novčanika i pritiskanje „Kupi“ dugmeta.

I tako se knjige gomilaju. Na vašim policama. U vašoj spavaćoj sobi. U vašim kolima. Možda čak i u vašem kupatilu.

Najzagriženiji ovisnici o knjigama (knjigoljupci) će pronaći mesto za njih tamo gde ga pre nije bilo.

I dok vam raste gomila knjiga, raste i vaš osećaj krivice. Krivice zbog toga što niste pročitali knjige koje ste kupili. Krivice zbog toga što niste završili knjige koje ste započeli.

Ukoliko vas redovi koji slede tačno opisuju, imam dobre vesti za vas.

Ne samo da je posedovanje velikog broja nepročitanih knjiga odraz pameti, već vas takođe svrstava u divno društvo. Ja sam se konačno oslobodio vlastite krivice kada sam duboko zagrizao u čitalačke navike prosvetljujućih preduzetnika i neformalno ispitao moje najuspešnije prijatelje. Većina njih čita od 20 do 40 procenata knjiga koje kupe. Mnogi od njih su čitali po 10 knjiga odjednom.

Dok sam se bavio čitalačkim navikama drugih, uz činjenicu da je došlo do neverovatnih promena u našim naučnim zajednicama, postao sam ubeđen u to da ova naša vremena iziskuju i nove načine istraživanja, obrade, prisvajanja i primene saznanja u cilju pobaljšanja života.

Obilje informacija koje je ekslplodiralo u najrazličitijim medijima i formatima, alati za pretraživanje koji služe za pribavljanje najtačnijih informacija i nove aplikacije koje objedinjuju informacije, sve su to razlozi koji ne iziskuju potrebu za dodatnim čitanjem. Oni zahtevaju nove načine čitanja.

Izgubiti se u fikciji na „tradicionalan“ način i dalje čini ogroman deo mojih čitalačkih navika, ali sada kada čitam kako bih nešto naučio, a ne zarad opuštanja, služim se mnoštvom prečica i strategija za odlučivanje koje knjige treba da kupim i kako da ih čitam.

Ono što sledi su najdovitljiviji trikovi za čitanje publicistike koje sam prikupio od svetski priznatih preduzetnika.

Trik za pametno čitanje broj 1: Posmatrajte knjige kao eksperiment

Ono sa čime smo svi upoznati kod izvođenja eksperimenata je to da što više „pametnih“ eksperimenata izvodimo, veća je verovatnoća da ćemo doći do velikog otkrića koje menja sve. Najistaknutiji naučnici i uspešne kompanije su obično ti koji izvode najviše ogleda.
Po sopstvenom iskustvu, potrebno mi je da obavim istraživanje, kupovinu i istražim 10 knjiga pre nego što nađem onu za koju smatram da će biti znanstveno otkrovenje.
Osobina koja krasi dobrog izvođača eksperimenata je to da bude u redu sa tim ako ne pođe sve po planu. Stoga, zapamtite da ste svaki put kada kupite knjigu za koju se ispostavi da je ćorak zapravo korak bliži knjizi koja će promeniti vaš život.

Trik za pametno čitanje broj 2: Čitajte fraktalno

Dostigli smo tačku promene kao društvo saznanja. Metapodaci koje knjige sa sobom nose (npr. intervjui autora, književne večeri sa autorom, sažeci, prikazi, recenzije, citati, prva i poslednja poglavlja knjiga) često su vredni koliko i sama knjiga.

Zašto je to tako?

Besplatno je. To vam omogućava da isprobate više knjige pre nego što se odlučite da ih kupite. Zato svaki „eksperiment“ vezan za kupovinu knjige ima veće šanse da bude uspešan.
Multimedijalno je. Ovim podacima možete pristupiti i u formi teksta, audio ili video zapisa, što omogućava njihovo jednostavnije uklapanje u vaš životni stil (npr. putovanje do posla ili kućne obaveze).
Veći je signal-šum odnos. Kraći formati izbacuju svu pompu iz sadržaja i odmah prelaze na bitne stvari i velike ideje.Baš kao što je i sama knjiga sažet oblik autorovih najboljih ideja, tako su i metapodaci sažeta verzija knjige.

Stoga, ovaj način čitanja nazivam „fraktalno čitanje“ jer su fraktali predmeti u kojima se isti obrasci dešavaju na različitim nivoima skale.

Došli smo do trenutka kada bi bilo korisnije i prikladnije iskoristiti vreme za čitanje publicistike „fraktalnim čitanjem“ nego čitati jednu celu knjigu od korice do korice. Na primer, moja pretpostavka je da 50% svog izdvojenog vremena koje trošim na učenje provodim fokusiran na „fraktalno čitanje“ pre nego na duboko, uredno čitanje. To mi pomaže da efikasnije izaberem knjige u koje ću se udubiti i tako se upoznati sa njihovim najrelevantnijim i najvažnijim delovima pre nego što ih se latim. U većini slučajeva, ispostavlja se da mi je „fraktalno čitanje“ 5 knjiga vrednije i privlačnije nego gutanje jedne knjige od početka do kraja.

Evo kako se to radi:

Pročitajte 2-3 prikaza knjige (guglajte). Za skoro svaku knjigu možete pronaći nekoliko prikaza koji često sadrže najbolje informacije o knjizi (20 posto ideja koje čine 80 posto vrednosti). I da se razumemo, ovde govorim isključivo o publicističkim knjigama. Ovo se, naravno, ne bi moglo primeniti na fikciju.
Slušajte neki intervju autora (podkast, guglajte). Intervjui su zanimljivi i oni koji intervjuišu rade vaš posao, postavljaju autoru najvažnija pitanja koja su prikupili čitajući knjigu.
Gledajte autorov nastup (TED, guglajte ili prisustvujte predavanju). Kada su autori primorani da sažmu knjigu od 200 strana u dvadesetominutni razgovor, tada dele svoje najbitnije ideje i najbolje priče.
Pročitajte najkorisnije recenzije sa 1, 2, 3, 4 i 5 zvezdica (Amazon). Amazon nam je tu od pomoći da što brže razvrstamo dobro promišljene recenzije onih čitalaca kojima se knjiga dopala ali i onih kojima nije.
Pročitajte prvo i poslednje poglavlje knjige. Prvo i poslednje poglavlje knjige često sadrže najvredniji sadržaj (ovo naravno ne važi ukoiko želite da se izgubite u nekom romanu). Pored toga, prvi i poslednji paragraf često sadrže velike ideje tog poglavlja. Uz Google Books, besplatne odlomke e-knjiga, i Amazonovog „virni unutra“ dodatka, često je moguće da nabavite prvo i poslednje poglavlje za džabe.

Trik za pametno čitanje broj 3: Gledajte na svoje nepročitane knjige kao na podsetnik za to koliko zapravo malo toga znate

Intelektualna skromnost nije dragocena samo zato što je vrlina. Vredna je i zato što nam pruža realističniji uvid u sebe i naše mesto u svetu, što nam pomaže da vodimo naše živote efektivnije i harmoničnije. Na primer, skromnost nam pomaže u donošenju boljih odluka i nadahnjuje nas da učimo više.

Naravno da smo konceptualno svesni činjenice da ne znamo sve na ovom svetu, ali mi to ne možemo fizički spoznati. Nedavno sam se podsetio toga kada sam proveo dva sata u obilasku šest biblioteka Prinstonskog univerziteta. Mora da sam prepešačio 10 fudbalskih terena kroz knjige i akademske publikacije. U jednu ruku, bilo je veoma inspirativno da vidim sve što bih ikada mogao da naučim. S druge strane, navelo me je da se osetim ponizno. Pomoglo mi je da uvidim koliko malo toga trenutno znam i da, makar proveo ceo život samo čitajući, neću moći da savladam više od delića toga.

Kreiranjem antibiblioteke, to jest, okruživanjem nepročitanim knjigama, može proizvesti sličan efekat.

Trik za pametno čitanje broj 4: Batalite čitanje dobrih knjiga zarad čitanja izvrsnih knjiga

U okviru svoje podkast emisije „Projekat znanja“, Patrik Kolison, samostvoreni bilioner i osnivač kompanije Stripe, iznosi sledeće:

„U svakom trenutku treba da čitate najbolju knjigu na svetu za koju ste čuli (po vašem mišljenju). Ali čim saznate da postoji nešto interesantnije ili bitnije, svakako treba momentalno da batalite knjigu koju trenutno čitate... zato što bi bilo koji drugi ishod rezultirao algoritmom koji vas vodi u čitanje 'lošijeg' štiva tokom vremena.“

Drugim rečima, radite upravo suprotno od onoga čemu su nas celog života učili. Umesto da se zaričete da ćete završiti svaku knjigu koju započnete, dozvolite sebi da jednostavno ostavite knjigu po strani – ali samo ukoliko nađete drugu koja je bolja. Život je previše kratak i postoji previše dobrih knjiga na svetu. S druge strane, treba voditi računa o tome da se ne ode u drugu krajnost, da, na primer, ostavljamo dobre knjige zarad neke koje ima prijemčiv naslov.

Trik za pametno čitanje broj 5: Koristite knjige kao sredstvo da u svom umu napravite prostor gde će se sudarati dobre ideje

Svi dobro znamo da su ciljane reklame vrlo delotvorne. One utiču na nas i svesno i nesvesno. Slično tome, strateški postavljene knjige u našem okruženju čine istu stvar.

Trik za pametno čitanje broj 6: Čitajte knjige kao što čitate časopise

Čitanje knjiga poput časopisa je snažna metafora. Kada se latimo časopisa, mi se ne osećamo krivim ako ne pročitamo baš svaku stranicu ili ako uzmemo da čituckamo samo 5 minuta. Kada bolje razmislimo, često prelećemo preko slova tražeći najinteresantnije i najrelevantnije članke u koje ćemo se udubiti i koje ćemo podrobno pročitati.

Jer, budimo iskreni, naš raspon pažnje nije ono što je nekada bio. Sedenje i čitanje satima bez ometanja je divno u teoriji, ali ukoliko ne uspevate u tome ono nema nikakvu vrednost.

Ukoliko u nekom momentu odlučim da je knjiga dosadna ili ukoliko sadrži neke netačne informacije, ne mogu više da verujem ostatku informacija koje se nalaze u toj knjizi i ja ih obrišem i uopšte ih ne pamtim. Prema knjigama se ophodim onako kako bi većina ljudi tretiralo prolazne informacije na koje možemo da nabasamo na internetu. I tako su iznenada knjige opet završile u mojoj biblioteci.“

Na kraju krajeva, uopšte se nije bitno koliko ćete knjiga pročitati do kraja

Samim ulaskom u nečiji dom nećete moći da prepoznate da li je vlasnik samo sakupljač knjiga ili pametan čitalac. U oba slučaja će njihov dom biti preplavljen knjigama. Ali ispod ove površne sličnosti postoje odlike koje ih bitno razlikuju.

Pametni čitaoci stalno stvaraju nove rituale za učenje. Preporučujem vam da se držite pravila koje nalaže da čitanju posvetite sat vremena dnevno, kao što čini i većina svetskih mislilaca.
Pametni čitaoci uče kako da uče. Drugim rečima, oni dovode vrednost onoga što nauče do maksimuma u odnosu na vreme koje ulože u čitanje.
Pametni čitaoci uzimaju stvari u svoje ruke dok ne dođu do rezultata koji su zacrtali. Vrednost teroijskog znanja dolazi od njegove upotrebne primene.Ukoliko se redovno držite ova tri koraka doćiće trenutak kada ćete morati da se oslobodite krivice. Ne morate da pročitate sve knjige sa vaših polica. I ukoliko započnete jednu od njih, nije nužno da je pročitate do kraja.

Jer dok skupljači knjiga vrednuju sebe na osnovu broja knjiga koje poseduju, pametni čitaoci vrednuju sebe na osnovu onoga što su uspeli iz njih da izvuku.

Autor: Majkl Simons
Izvor: medium.com
Prevod: Aleksandra Branković

Podelite na društvenim mrežama: