7 saveta kako prevazići „čitalačku blokadu“

Svi smo nekad zapali u taj stadijum. Pogled lako odluta i nikako ne možete da završite prvi pasus na strani. Ili čak ne možete da se naterate da počnete da čitate uopšte. „Čitalačka blokada“ je problem o kome se dosta pisalo, problem pred kojim i najstrastveniji čitaoci ponekad pokleknu. Dobra vest je da ovo stanje nije neizlečivo, ali će verovatno zahtevati malo mašte i truda s vaše strane. Slede saveti knjigoljubaca sa dugogodišnjim stažom koji su uspeli da ga prebrode.


 

1. Počnite lagano

Ako ste malo zarđali, možda ipak nije najpametnija ideja da počnete sa „Ratom i mirom“ – ili bilo kojim drugim klasikom, kada smo već na toj temi. Katkad ljudi upadaju u zamku svopstvenih velikih očekivanja, birajući velika dela svetske književnosti a da se ne zapitaju da li je to zaista nešto što žele da pročitaju. „To je problem sa nama čitaocima: ciljamo previsoko“, napisao je Stjuart Džefris za Gardijan. „Kad se sve podvuče, čitalačku blokadu izaziva dilema hoću – neću. Znate da bi trebalo, ali vrlo verovatno nećete to uraditi.“ Umesto što sebi zacrtavate očigledan neuspeh, probajte da počnete sa nečim što je manjeg obima i što ćete lakše progutati. Kada se vratite u formu, možete preći na zahtevnija dela.
 

2. Probajte sa zbirkom kratkih pripovedaka…

U poređenju sa romanom od 300 strana, kratke priče ne deluju kao preterano nesavladiv zadatak. Džini Čen, „književna dama“ knjižarskog lanca Barnes and Noble’s, preporučuje da počnete sa zbirkom priča više autora. Na taj način ćete imati priliku da prokljuvite koji stilovi i teme vam najviše leže. U kolumni posvećenoj savetima za čitaoce sa čitalačkom blokadom, Čenova preporučuje „Najbolje američke kratke priče“ i „Najbolju američku zbirku neobavezne literature“. Međutim, ako želite da počnete malo jednostavnije, tu vam može poslužiti aplikacija Serial Box koja će vam slati priče u dužini do 150 karaktera kao notifikaciju.
 

3. ...ili isprobajte novi žanr

Ponekad promena rutine može biti od pomoći – uzmite da čitate nešto što je izvan vaše zone komfora ili različito od onih knjiga koje uglavnom birate. Upravo ovaj savet je bio od koristi Šarlot Alin, kolumnistkinji časopisa Bustle, koja je napisala: „Imala sam običaj da pročitam četiri Vonegatova dela zaredom, da bih sedmicama nakon toga osećala neizmerno sažaljenje prema ljudskom rodu. Vašem umu je potrebna uravnotežena književna dijeta kako bi ostao vispren.“ Sličnu izjavu dala je Mišel Kolman, strastveni knjigoljubac, za blog javne biblioteke u Stejtsvilu, u Severnoj Karolini: „Tokom moje poslednje blokade ili zapostavljanja čitanja, došla sam do zaključka da mi je prelistavanje publicističkih knjiga pružilo olakšanje“, napisala je. Ljubitelj ste misterija i trilera? Njen predlog je da pređete na humoristička književna dela. Ili su ipak ljubići ti za koje se prvo uhvatite? Onda probajte da pružite šansu istorijskim romanima.


 

4. Pročitajte 69. stranu pre nego što se potpuno posvetite knjizi

Ovaj nesvakidašnji savet dolazi od Džona Saterlenda, profesora engleskog jezika i autora knjige „Kako čitati roman“ (How to Read a Novel). Kako Džefris lepo objašnjava za Gardijan: „Nakon što pročitate 69. stranu, imaćete dosta dobar uvid u to da li je knjiga po vašem ukusu. (Inače se svi pitaju zašto nije predložio 56. stranu, na primer.)“ Ukoliko vam taj deo teksta ne odgovara, vratite knjigu na policu. Verovatno ćete se zaglaviti sa knjigom koja nije po vašim merilima,  a to može samo pogoršati vašu čitalačku blokadu.
 

5. Ne osećajte obavezu da pročitate knjigu do kraja ukoliko u njoj ne uživate

Proces čitanja treba da bude nešto u čemu uživate – nikako obaveza. Ukoliko vas prođe jeza svaki put kada se latite knjige koju upravo čitate, možda je pravo vreme da razmislite o tome da napravite novi odabir. Ukoliko osećate krivicu zbog odustajanja od čitanja knjige koja vam ne leži, iskoristite ovaj citat filozofa Fransisa Bejkona kao izgovor: „Neke knjige treba samo okusiti, druge progutati, dok samo poneke sažvakati i svariti: ili, neke knjige treba prelistati, druge pročitati bez preterane znatiželje, dok samo poneke pročitati pomno i sa pažnjom.“ Zanimljivo je to da na portalu Goodreads možete pronaći listu najpopularnijih „bataljenih“ knjiga koja je sastavljena na osnovu podataka koje korisnici ostavlljaju, tako da ćete tu pronaći beskrajno mnogo kvalitetnih dela koja se nalaze u društvu knjiga poput „Infinite Jest“ autora Dejvida Fostera Volasa.
 

6. Uklonite tehnologiju

Autor Karan Muđu je za portal Arré izjavio da je strastveni čitalac još od detinjstva. Međutim, i dalje mu povremeno čitalačka blokada zadaje muke, kada sve knjige koje ne uspeju da me zadrže pažnju ostavlja po strani. U njegovom slučaju, nije lako odoleti dostupnosti zabavnog sadržaja koje serviraju striming platforme poput Netfliksa. „Nasuprot knjigama, koje od čitalaca zahtevaju maštu i uložen trud, ovakvi sadržaji vam sve serviraju na izvol'te,“ piše on. „Zašto onda da trošimo energiju na čitanje, maštanje i zamišljanje svetova kada je to neko već odradio umesto nas?“ Suočen sa sličnim poteškoćama, autor Hju Mekgvajer objašnjava da njegova nemogućnost da se skoncentriše na knjige potiče od „zavisnosti od digitalnog dopamina“ koja je proistekla od konzumiranja televizijskih sadržaja i internet članaka. Uz malo korigovanja ostalih navika, uspeo je da se vrati redovnom čitanju. On predlaže uklanjanje pametnih telefona i kompjutera iz spavaće sobe, uzdržavanje od gledanja televizije nakon večere i čitanje knjige svake noći pred spavanje. „Sada čitam mnogo više nego pre“, kaže on.
 

7. Ponovo pročitajte omiljenu knjigu

Kada vam ništa drugo ne preostane, „književna dama“ Čen preporučuje ponovno čitanje nekada omiljene knjige. Vaše omiljene knjige vam sa razlogom ostaju u sećanju, a ponekad je ponovno čitanje voljene knjge prava stvar koja će ukloniti čitalačku blokadu. Takođe, možete da istražite druge knjige omiljenog autora ili dela koja podsećaju na njegova.

Autor: Emili Petsko
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Aleksandra Branković