Neki parovi su kao kašika i viljuška: ako ih razdvojiš, i dalje služe svojoj svrsi. A neki su, naprotiv, kao par čarapa; ako se par rastane, preostala čarapa više nema smisla. U najboljem slučaju, završi bespotrebna u nekoj fioci, sanjajući da će se druga čarapa nekim čudom pojaviti kako bi opet postala nešto. U najgorem, završi u đubretu okružena korama mandarine. Svi znamo da je baš nezgodno kad nađeš rasparenu čarapu. E pa, još je ozbiljnije kad si ti ta čarapa.
Andres je naizgled tipični razvedeni sredovečni muškarac koji ne zna šta ga je snašlo. Napušta ga žena, decu viđa vikendom, a da stvar bude gora, prinuđen je da se vrati kod svojih, u sobu u kojoj je odrastao. Povratak u toplo porodično gnezdo dodatno ga deprimira jer niko od ukućana nema razumevanja za njegovu potištenost. Imaju pregršt ideja kako da sredi svoj život, od tipičnih mačo predloga starijeg brata do laganih lajfkouč saveta mlađe sestre. Ni majci nije lako da gleda kako se razvlači po kući, pokušava da ga osvesti svojim zdravorazumskim rezonovanjem.
Bila je suvonjava, brza, energična i visoka jedva metar i po. Da je Mesi sedamdesetogodišnja gospođa, kretao bi se potpuno isto kao ona.
Beskrajno duhovit i autoironičan, Andres upada u apsurdne situacije koje su pokretač radnje romana. Navijate za njega, makar i iz sažaljenja, ali vas istovremeno njegova paranoja i hipohondrija izluđuju. Strah koji ima od svega mogućeg i nemogućeg jedan je od glavnih razloga za raspad braka. Počinje da ga opseda pomisao da njegova bivša žena već ima novog dečka iako se on sve vreme nada pomirenju i odbija da prihvati realnost. Ako ne dozvolite da vas obeshrabri bizarni preokret koji se desi negde na polovini knjige, zabaviće vas Andresovi pokušaji da upravlja situacijom u kojoj se sasvim nenadano našao.
Španski autor
Nando Abad je pisac scenarija za televizijske komedije i taj dobar tajming koji ima za humor odlično koristi u romanu. U nedavnom razgovoru sa njim saznali smo šta radi sa rasparenim čarapama – stavlja ih u posebnu fioku u nadi da će se pojaviti njihov par. Vrlo je moguće da se sada u toj fioci već nalaze dve iste ali je isuviše lenj da potraži i upari ih. Verovatno će se u nekom trenutku ispostaviti da u fioci sa rasparenim ima više čarapa nego u ovoj sa uparenim. Kao i u životu, uostalom.
Autor teksta: Ivana Veselinović