U subotu 16. septembra navršilo se deset godina od smrti Roberta Džordana. Brendon Sanderson je juče, u ponedeljak 18. septembra, objavio na svom blogu ovaj tekst koji će dirnuti sve ljubitelje žanra fantastike, pa i književnosti uopšte:
Vrlo mi je teško da napišem ovaj post.
Godinama sam znao da ću tekstom na svom blogu želeti obeležim ovaj dan, pa opet, čudno mi je da pamtim dan nečije smrti. Iako je život Roberta Džordana nešto što treba slaviti, dan njegove smrti nije.
Uprkos tome, 16. septembar 2007. neosporno je bitan dan za sve obožavaoce „Točka vremena“. Tog dana smo izgubili velikog čoveka, a ja sam izgubio mentora koga nikada nisam sreo.
Verujem da sam već pominjao kako je neobično što poznajem Džordanovu porodicu izuzetno dobro, nakon pet godina rada sa njima – a nikada nisam imao priliku da upoznam Džordana lično. Za mene Robert Džordan predstavlja mitsku figuru, on je bio poput lika iz knjiga. Veličanstvena pojava sa šeširom, štapom i sveznajućim osmehom.
Mogao bih naširoko da opisujem i nabrajam načine na koje je Džordan izmenio žanr fantastike – po meni bar – ali za današnji dan, navešću samo jedan. Robert Džordan me je naučio kako da opišem pehar s vodom.
Deluje jednostavno. Svi znamo kako voda izgleda, kakvog je ukusa gutljaj vode. Voda je sveprisutna. Opisivanje pehara vode vrlo je slično slikanju mrtve prirode. Kao dečak uvek sam se pitao: zašto ljudi traće toliko vremena slikajući činije sa voćem, kada bi mogli da slikaju zmajeve? Zašto se maltretirati i opisivati pehar s vodom, kada je priča o magiji i zmajevima mnogo bolja?
Sa ovim problemom sam se mučio i kao tinejdžer, dok sam učio da pišem – zbrzao bih kroz „dosadne“ delove priče da bih stigao do interesantnih, umesto da učim kako da dosadne delove učinim zanimljivim. Zašto je pehar s vodom bitan u ovome? Robert Džordan mi je pokazao da pehar s vodom može činiti ogromnu kulturološku razliku – između nekoga ko je odrastao i živi između dve reke, i nekoga ko je tek nekoliko nedelja ranije prvi put u životu ugledao reku.
Pehar s vodom može biti znak velikog bogatstva, ukoliko je pehar lepo ukrašen i neobičnog oblika. Može predstavljati teško putovanje, kada je jedino voda dostupna za piće. Može predstavljati uspomenu na neka lepša vremena, kada je sve delovalo bistro i čisto. Pehar s vodom nikada nije samo posuda sa vodom, to je način da se predstavi karakter. Priče se ne pišu o peharima. Zapravo, ne pišu se ni o magiji i zmajevima. Priče su o ljudima, naslikanim, prosvetljenim i izmenjenim magijom i zmajevima.
O tome razmišljam kad god pogledam moju staru, izanđalu kopiju „Zenice sveta“ (baš gledam u primerak koji sam kupio na jesen 1990. godine, zbog kog sam i počeo da pišem).
Knjige, u suštini, nisu ni o pričama, već o tome šta te priče čine nama, čitaocima.
Hvala ti, Roberte Džordane, na svim lekcijama. Nedostaješ nam.
Brendon Sanderson
Izvor: www.tor.com