Potpuno sam se navukao na čet priče. Priznajem da su mi se oduvek dopadale knjige prepune dijaloga, kao u dramskim delima. Dijalozi sadrže izvesnu dozu realizma, što smatram vrlo interesantnim, i pre nekoliko nedelja sam otkrio nekoliko aplikacija koje pripovedaju služeći se formom četa.
Ovakve priče se nazivaju
chat stories (priče u formi četa) i predstavljaju novi oblik književnog izraza, kao npr. i
Tviter. Ovaj književni fenomen je prisutan tek nekoliko godina, ali zadobija sve više pristalica. Aplikacije kao
Leemur,
Thrill ili
ReadIt nam već nude stotine kratkih priča.
Čet priča: kako čitati konverzaciju napisanu na WhatsApp
U današnje vreme sve se odvija mnogo brže. Želimo sve sada i odmah, i čekamo da naša poruka bude štriklirana plavom bojom da bismo znali da ju je neko pročitao. Četovi su promenili način na koji komuniciramo isto kao što su to učinila pisma svojevremeno. Pitam se da li su pre nekoliko vekova pisma donosila primaocima isto uzbuđenje kao što to danas čine notifikacije o pristigloj poruci.
Proza je pomalo zaostajala za trendovima, ali aplikacije kao
Hooked (2015.) već nekoliko godina rade na stvaranju sadržaja koji će imati formu četa. U nedostatku boljeg primera, ovaj sadržaj najpribližnije možemo opisati kao priliku da pročitamo nečiji razgovor preko
WhatsApp aplikacije.
Kada otvorimo bilo koju od ovih aplikacija i odaberemo žanr koji nas interesuje (triler, horor, ljubavni, naučna fantastika...), imamo na raspolaganju male zbirke priča. One nam se prikazuju kao da zaista pristižu u tom trenutku: svaki put kada kliknemo na ekran telefona, pojavi se novi red teksta.
Pozorište sa posebnim obrtom
Što se same strukture tiče, ne postoji velika razlika između čet priča i klasičnog dramskog dela. Barem kada je scenario u pitanju. U primeru ispod možemo videti kratak odlomak iz jedne aplikacije. Služe se i sredstvima dramskog teksta kao što su didaskalije, npr. „Uzima utljaj piva ne skidajući pogled sa Rajli“.
Zaljubljenici u pozorište i dramska dela reći će da ova dva žanra nemaju nikakve veze jedan sa drugim. Pa ipak, u ovim tekstovima možemo videti i solilokvije i napomene, kao u ovom primeru:
FRANSISKO: (muca) Ali...Šta...?
Očigledno je da postoje izvesne razlike. Pozorišni tekstovi su se prvo kazivali usmenim putem, posle su zapisivani na različite načine, a danas se unose u programe za reviziju teskta. Čet priče se pišu u sličnom formatu, iako je jasno da je krajnji rezultat potpuno drugačiji.
Pozorišna dela izvedena iz čet priča?
Trenutno su čet priče vrlo kratke. Uglavnom ih možemo pročitati za pet ili deset minuta, pa kada bi se ova dela izvodila na sceni, to bi moralo biti u mikroteatru. Pa ipak, nisu toliko apsurdne. Svako ko je prisustvovao predstavi u mikroteatru, mogao je da primeti da je scenaro prilično nerazrađen... I zato, što da ne? Postoje razlike između čet priča i pozorišnog scenarija, ali nema ih toliko. Zapravo, najveća razlika je u tome što ne postoji predstavljanje likova i razrada je drugačija. Osim toga, svi ostali detalji su vrlo slični.
MARTA: Hej!
LUSIJA: (Zabrinuto) Konačno! Već sam mislila da ste me ispalili...
MARTA: (Iznenađeno) Nema nikoga? Mislila sam da ću biti poslednja. Podesila sam alarm i ostavila telefon na vibraciji, ali umalo nisam probudila sestru... Morala sam da sačekam malo da budem sigurna da me neće videti.
LUSIJA: Ali skoro je tri! Ako počinje tačno u tri, ne vredi.
MARTA: Hrče kao top, već je vidim.
Zaključak je da su čet priče odličan način da se nove generacije zainteresuju za pozorište, pošto njih više zanima scenario koji vibrira ili zvoni i poziva na interakciju. Bez sumnje, priče u ovoj formi imaju budućnost.
Izvor: lapiedradesisifo.com
Prevod: Sonja Laštro