Okean – to je naš život. Uzburkan ili miran. Nekome je njegov okean tako mali i skučen da nikako ne može da se otisne sa obale, da zapliva u nepoznato i uzbudljivo. Takvima se čini da je tuđi okean veći, da je voda čistija, toplija, da sunce pravi lepše šare po vodi koja se mreška. Zapravo, svi okeani imaju svoje prednosti, karakterističan podvodni svet, svoje struje i tokove, dane pod suncem. I nikad, nikad nije onako kako izgleda na površini – u dubini svakog od naših okeana zapravo se odigrava pravi život, a umesto skučenosti je prostranstvo, mašta, mogućnosti.
Kakva avantura, kakvo metaforom prožeto putovanje! Dečak u „Okeanu na kraju puteljka“ je nešto mračnija verzija Petra Pana, veliki sanjar, ali u večitoj borbi sa strahovima i morama koji opsedaju njegovo nevino srce. Ipak, uz prijateljicu Leti, on pomera granice svoje izdržljivosti i upoznaje čitave svetove mistike, verujući u neverovatno. Kada mu zafali hrabrosti, one iskrene, detinje, on se obraća Leti, doziva je u svojim mislima i uprkos tome što je plašljivo dete, Letino prisustvo ga smiruje. Kada mu je potrebna mudrost koja je godinama sticana i potkrepljena iskustvom, on u svom umu traži Staramajku Hempstok – ona će rešiti svaki problem. Kad nedostaje roditeljske sigurnosti i podrške, uvek se tu nađe Džini, da pruži majčinski zagrljaj, spremi ukusnu, toplu hranu, takozvanu
comfort food, sasluša njegove probleme... Njih tri iz porodice Hempstok su oličenje dečaka kroz različite životne periode i u velikoj meri izgrađuju njegov karakter. Kako to rade? Svaki čitalac će drugačije doživeti, zbog toga su najlepše knjige one koje možeš tumačiti na sto načina. Danas kao magičnu priču, sutra kao temeljno doticanje ozbiljnih tema na prikriven, bezazlen način.. A za dvadeset godina, u ovoj knjizi ćeš pronaći dete koje živi u tebi i raduje se pustolovinama, još uvek veruje u bajke, ali zahvaljujući prikupljenoj mudrosti zna kako da se izbori sa avetima iz mraka.
Autor: Dragana Milošević
Izvor:
Delfi Kutak