Dok još nismo bile vaše

„Dok još nismo bile vaše“ Lize Vingejt je jedan od najdugovečnijih bestselera sa liste Njujork tajmsa u poslednjih nekoliko godina. Inspirisan istinitim događajima koji su se odigrali tridesetih godina prošlog veka na američkom jugu, ovaj roman u dva narativna toka predstavlja jezivo svedočanstvo o ljudskoj okrutnosti.



Ril Fos je 1939. oteta sa broda na reci Misisipi gde je bezbrižno živela sa roditeljima boemima i četvoro braće i sestara. Kada njihov otac odvede majku u bolnicu na porođaj, ljudi koji se predstave kao policajci bace ih u sirotište pod izgovorom da su im roditelji mrtvi. Upravo tu počinje noćna mora za ovu dvanaestogodišnjakinju.

U paralelnom narativu u sadašnjosti, Ejveri Stratford naizgled ima sve – uspešnu karijeru, verenika, skladnu porodicu. Slučajan susret u staračkom domu sa staricom koja neverovatno liči na njenu baku pokreće niz događaja posle kojih će isplivati dugo skrivane tajne.

Liza Vingejt je iz najrazličitijih izvora uspela da rekonstruiše priču o čuvenom skandalu sa nelegalnim usvajanjem dece koji je potresao Ameriku. Tennessee Children's Home Society je bilo sirotište javnosti najpoznatije po svom ogranku u Memfisu kojim je rukovodila ozloglašena Džordžija Ten. Ova organizacija je ostala upamćena po otmicama dece i nelegalnim usvajanjima. U nekim slučajevima Tenova je bebe uzimala od pacijenata iz mentalne bolnice i te informacije krila od usvojitelja. Uništavala je dokumentaciju kada bi deca preminula pod sumnjivim okolnostima u sirotištu, što je otežalo kasnije utvrđivanje stvarnog broja žrtava i njihove sudbine. Tenova je sarađivala i sa lekarima koji bi je obavestili kada u Domu samohranih majki ima novorođenčadi. Ona bi ih pod izgovorom pružanja bolničke nege uzimala od majki. Kasnije bi im rekla da su deca preminula i da su odmah sahranjena. Čak su i velike zvezde tog doba usvajale decu uz njeno posredovanje, glumica Džoan Kraford između ostalih.

Nakon istrage 1950. godine, otkriveno je da je Džordžija Ten pod sumnjivim okolnostima ugovorila preko pet hiljada usvajanja. Saznalo se da je ogranak Društva koje je ona vodila deo mreže koja je na crnom tržištu nudila decu za usvajanje po ubrzanoj proceduri ili mimo nje. U nekim slučajevima Tenova je prisvajala čak osamdeset do devedeset odsto troškova kad su deca usvajana van savezne države. Zvaničnici su otkrili da su i sudije bile na njenom platnom spisku, samim tim i da su pravne procedure zaobilažene ili sasvim zanemarivane. Džordžija Ten nikada nije odgovarala za svoje zločine, umrla je od raka pre podizanja optužnice.
U mesecima nakon objavljivanja ovaj roman je ponovo skrenuo pažnju na pomenuti skandal i njegove dalekosežne posledice. Zahvaljujući Lizi Vingejt i njenoj saradnji sa novinarkom Džudi Kristi, mnogi od preživelih su uspeli da stupe u kontakt i pronađu svoje davno izgubljene rođake i članove porodice za koje su verovali da više nisu među živima.

Autor teksta: Ivana Veselinović