Draga Saveta, ja imam telo

Šta da uradiš kad ti grudi izrastu preko noći? Kako da prihvatiš svoje telo kad krene nezaustavljivo da krupnja, džiglja i radi sve na svoju ruku – a tebe kao da ništa ne pita? Kako da prihvatiš svaki delić svoga tela, neguješ ga i voliš svakog dana? I šta da uradiš kada prosto nije tvoj dan (ili godina), sve te mrzi i teško ti je da ustaneš iz kreveta?



Marava Ibrahim je sedmostruka svetska rekorderka u akrobatici. Svojevremeno su joj rekli da nema ono što je potrebno za jednu akrobatkinju, jer ima netipično, punačko telo. Ona danas drži rekord u najvećem broju obrtaja hulahopa i najbrže vreme u trci na 100 metara s rolerima na štiklama. Ona je, zajedno sa ilustratorkom Sinem Erkas, napisala knjigu „Vodič za devojčice“.

Za razliku od Dragih Saveta iz časopisa koje – drage devojčice, ne zaboravite – su tu da održe i nadahnjuju poredak nerealnih standarda lepote koji opet služi sveopštem konzumerizmu, Marava je tu da vam kaže da je sasvim normalno: da imate malje na grudima, da vam grudi budu različite veličine, proteze su okej, svi imaju bubuljice u tinejdžerskim danima kada se nivo hormona poremeti, i, zamislite, i devojčice se znoje, uopšte ne moraš da u svakom trenutku mirišeš kao osveživač vazduha.



Da je društvo i danas, kao i kroz istoriju, žene ophrvalo i opteretilo napornim i nesuvislim pravilima i zahtevima da su mnoge žene po ceo dan umorne od stida i preispitivanja. Marava je tu da pruži ljubav i novi način da se povežemo sa sobom i svojim telom.

Kroz „Vodič za devojčice“ naučićete da je čudno to sa dlakama. S nekih delova uporno se trudimo da ih uklonimo, a opet sate provodimo negujući ih na nekom drugom mestu, na primer na glavi. I malje po telu prate modu, a danas je izgleda moderno da žena bude ćelava svuda sem po glavi. Niko ne sme da ti diktira kako ćeš urediti svoj novi vrt.

Da je svojevremeno mislila da je super što je devojčica i sviđalo joj se sve OSIM menstruacije – sve joj je to izgledalo tako grozno i aljkavo. Ali sad je srećna što je dobija: tada joj mozak radi punom parom, sva su joj čula izoštrena. Hrana joj je slađa ili začinjenija nego inače, a ponekad joj se strašno jede krompir. Ona oživljava doživljaj menstruacije iz novog ugla, onog da nam tada sopstveno telo najednom šalje sasvim drugačije signale i postaje izvor novih čudesa – a ne novih prilika da ga se stidimo. Tada nam se i telo resetuje i posle prvobitne napetosti usledi blažena opuštenost i uspostavljanje nove harmonije sa svetom i simbioze sa vlastitim telom. Sve žene imaju menstruaciju otkad je sveta i veka: slavne žene, sportistkinje, siromašne žene, bogate žene – žene svih vera iz svih delova sveta. Menstruacija nije ništa sramotno!



Da je šminka superzabavna stvar, ali da onog trenutka kada postane maska bez koje ne možeš da izađeš iz kuće, moraš da zastaneš i da se zapitaš zašto to radiš. Žene godinama gledaju slike u časopisima i bilbordima i porede sebe sa figurama za koje veruju da su „idealne“ ili „uzori“, a to uopšte nisu STVARNI LJUDI već fabrikovane i nedostižne fantazije koje proizvode razne industrije – lepote, zabave i opšte društveno mnjenje – ne bi li držalo žene porobljene njihovim konzumerističkim navikama i stvorilo lažne potrebe za uvek novom glossy proizvodom koji suštinski ne pravi razliku.

Marava mnogo putuje i primetila je da je potpuno sumanuto što su u zemljama gde većina žena ima tamnu kožu police u prodavnicama pune opasnih krema za izbeljivanje, a u drugim delovima sveta žene bele puti izlažu se opasnosti od dobijanja raka kože tako što se peku u solarijumima ili mažu uljima za plažu da bi dobile „zdravu“ boju.

Ona kaže: kakvo god da ti je lice, kakvog god oblika, prihvati ga, voli ga, mackaj ga kremama, rasteži i zateži i nemoj da izgubiš dodir sa njim. Da iako postoji onaj mali glas koji kaže da bi bila srećna samo ako bi konačno imala drugačiji nos ili malo duže noge, taj glasić je ono što te zapravo sprečava da budeš srećna. Zapravo, najprivlačija osobina koju neko može da ima jeste da se sam sebi dopadaš onakav (onakva) kakav (kakva) si.



A onda, Marava obožava tu grozomornu reč SALO. Salce je zapravo super. Greje te! Plus, svako sedište ti je udobno. I to nema nikakve veze sa tim da najednom si se usporila i postala troma. Treba svakako da vežbaš, razvijaš mišiće, zdravo se hraniš i radiš ono što ti se sviđa. Usredsredi se na to šta možeš da radiš da mu pomogneš i da ga OJAČAŠ, a ne da ga eliminišeš. A ako imaš neposlušnu veliku zadnjicu kao naša autorka zato što je rođena sa crnom bojom kože, VOLI svoju zadnjicu, vodi računa o njoj i oblači ono što ti najbolje stoji bez obzira na modu.

Marava se drznula i da uzme u usta zabranjenu reč SEKS. Da njega nije, niko od nas ne bi postojao, ali u poslednjih stotinak godina seks je od teme koja se jedva u javnosti spominjala postao reklamno sredstvo broj jedan za gotovo sve, od dezodoransa do špageta. Zašto te ona žena koja u ruci drži celer zavodljivo gleda? Većina onoga što vidiš nema veze sa stvarnim seksom i više liči na dvoje ljudi koji nešto glumataju, a ne uživaju.

A ona ume da kaže i ovakve stvari. Povodom visokorasprostranjenog blama, kaže: „Danas se redovno blamiram i uopšte se ne uzbuđujem zbog toga... Trebalo mi je valjda malo prakse.“

„Bilo mi je super kada sam se ošišala na nulericu – imala sam osećaj kao da je to neki moj lični bunt protiv sveta u kome je izgled sve; ljudi se toliko brinu kako izgledaju i šta drugi o njima misle.“

„Kada malo pošašavim, pogledam prosto u kalendar i vidim da je mesec pun. Mesec ima ogroman uticaj na okeane, on upravlja plimom i osekom, a pošto su naša tela sačinjena od dve trećine vode, ima smisla da i mi sami imamo plime i oseke u raspoloženju.“ Naša tela su čudo. A najveće čudo od svih je ljubav prema sebi.

Nije li Marava fenomenalna Draga Saveta? I ti možeš da budeš poput nje. Samo pažljivo prati njene otkačene rečenice i ilustracije u „Vodiču za devojčice“ koji će ti pomoći ne da postaneš devojčica – jer ti to već jesi – već razdragana osoba koja radi stvari koje je zabavljaju i voli svoje telo. Kao Marava.

Autorka teksta: Nevena Milojević