Duelovanje: roman Adelin Dijedone „Stvarni život“

Započeli smo novi ciklus Duelovanja. Izdvojili smo najaktivnije članove na Fejsbuk grupi Delfi Kutak i dali im zadatke – da pročitaju knjigu i odgovore na zadata pitanja. Onda smo odgovore ukrstili i dobili vrlo detaljnu sliku o romanu.

Prve učesnice Duelovanja su Ana Lazarević i Jelena Mihaljev.

Ana Lazarević je doktor medicine, budući specijalista pedijatrije, supruga, mama, zaljubljenik u književnost od najmlađih godina, sa idejom da nekada i sama nešto napiše.

Jelena Mihaljev je Nikolina mama, diplomirana pravnica, „svaštočit“ po izboru, čuvar dobrog raspoloženja, ljubitelj prirodnih nepogoda i verni član Kutka od prvog dana pa do kraja vremena.

Evo kako su Ana i Jelena pročitale roman „Stvarni život“ i kakve su utiske ponele:
 
Za koga je ova knjiga

Ana: Za svakog ko ima slobodno popodne (jer je neće ispustiti dok je ne završi). Za svakog ko voli da mu knjiga jako probudi empatiju, ali i ko je dovoljno čvrst da ovakvu vrstu empatije sažvaće i probavi na ispravan način.

Jelena: Ovo je knjiga za roditelje, kumove, prijatelje, komšije, učitelje, profesore, socijalne radnike, lekare, pravnike, pekare, slikare… Za sve nas koji smo dužni da deci obezbedimo siguran svet za odrastanje. I da, ovo nije knjiga za decu iako je glavni lik dete.

O radnji

Ana: Kad se rodite i odrastate u zverinjaku, lako možete dopustiti da se zver useli i u vas. Zver može biti predator, prepotopski velociraptor, rođeni lovac, može biti hijena, mali podmukli lešinar, a suprotno zveri, može biti i ameba, prost jednoćelijski organizam koji je rešio da sav svoj strah, ljudskost i osećanja smesti u jednu jedinu vakuolu. Ako, međutim, odlučite da u zverinjaku obitavate kao ljudsko biće, inteligentno, osećajno i sa planovima za budućnost, morate naučiti da živite i balansirate kao na svilenom gajtanu – klizavo je i zahteva taktiku i umeće, da se pleše što nevidljivije za budno oko predatora. Naša naratorka nam se neće predstaviti ni na početku niti do kraja knjige, ali će verno dočarati život u krajnje devijantnoj porodici iz koje više nego sebe pokušava da spase svog mlađeg brata, i povrati njegovu davno uspavanu ljudskost i normalnost. Jer negde, na početku, dok je još bio dečak, Žila je od hijene štitila sestrinska ljubav i vodila sestrinska ruka, polako, niz stazu, do sladoledžijskog kamiona, uz Valcer cveća.

Jelena: Ako vam je jedan roditelj Surovost, a drugi roditelj Strah imate velike šanse da i sami postanete nešto od toga. Ili još gore – da postanete inventar četvrte sobe. Ali postoji i jedna nepobediva sila koja je u stanju da zver drži na čvrstom lancu, a strah iza rešetaka. Njeno ime je LJUBAV. Naša devojčica uhvatila se čvrsto za nju! Ona joj je dala snage da rizikuje, da se bori, da ne pristane i ne odustane! Ljubav za svog malog brata, za njegov izgubljen osmeh, za pleme pobunjenika u njegovoj glavi koje se sve teže opire brojčano nadmoćnom okupatoru... Ona ima san, ima ideju i hrli ka znanju ali potrebno joj je vreme. Hoće li imati dovoljno vremena pre nego što pobunjeničko pleme zauvek kapitulira…?

Šta mi se dopalo

Ana: „Stvarni život“ je dinamična knjiga sa kratkim i konciznim rečenicama, koja zakucava pažnju već pri prvim stranicama. Čita se brzo, tahikardično, i kao uz injekciju adrenalina. Tako da tu dolazimo do prve stvari koja mi se jako dopala: apsolutno pobuđena i na maksimumu održana čitalačka pažnja od početka do kraja knjige. Drugo, ne radi se samo u pažnji, interesovanju i narativnom tempu, ova knjiga budi jaku i jasno definisanu emociju: bes, nemir, ogorčenost. Mislim da nema šanse da čitalac ostane ravnodušan. I treća stvar: knjiga jeste brutalna, i primećujem da joj iz tog razloga mnogi okreću leđa. Zanimljivo je da taj fenomen izbegavanja mučnih tema nisam nikada primetila kad knjige piše Hoseini, a piše ih i brutalnije i mučnije. „Stvarni život“ nije ništa brutalnija knjiga od „Lovca na zmajeve“. Niti išta manje realna. Ovakve knjige se ne izbegavaju, naprotiv, sa njima se suočava oči u oči, dušu u dušu.

Jelena: Hijena. Hijena kao metafora zla. Ona je predator, ali ne kao ostali jer napada slabe, bolesne i umrle životinje. Strašna je, ružna je i oglašava se na specifičan, jeziv način – hijenin smeh. Da li ste ga ikad čuli? Ako jeste znam da ga ne možete zaboraviti...

Šta mi se nije dopalo

Ana: Autorka nas kroz celu knjigu vodi kroz lik devojčice, koja zatim stasava u tinejdžerku, ali na takav način da nemamo realan doživljaj da priču pripoveda dete. Sve vreme su to zrele misli i zrele emocije, i to je prva i najveća zamerka koju ja nalazim. Druga se tiče majke, skrajnute i potpuno površno portretisane. Poput dela nameštaja, inventara koji neko u opisu kuće navodi, fikusa čak. Stoji i figurira tu negde na periferiji zbivanja, ne dopuštajući da je bar malo upoznamo a kamoli razumemo.

Jelena: Ova stavka ostaje prazna što se mene tiče. I da, razmišljanja ove devojčice su zrela i možda ne idu uz dete od 10 godina ali idu uz dete-devojku od 15 jer to je period koji pratimo u ovoj knjizi. A onda, ova je devojčica sazrela mnogo pre svojih vršnjaka: ona živi u zverinjaku, u pratnji straha za život, u brizi nesvojstvenoj ostaloj deci, njena čula su izoštrena, njen mozak je danonoćno uključen jer ona je u mortal kombatu – borbi na život i smrt!

Likovi

Ana: Likovi su ovde podeljeni u 2 psihološka etalona: lovac ili lovina. Lovac je mučitelj, njuši strah, gustira ga, lomi volju žrtve, melje je psihički, razlaže i uprošćava, od žene na zeca, od zeca na amebu. Tu dolazimo do psihologije lovine: osoba svesna koju je ulogu dobila, pomirena s tim, uplašena sve više i više, razrogačena i ćutljiva, bezbojna i što manje vidljiva. U ovom sistemu, muškarci su lovci. U ovom sistemu, žene su lovine. U ovoj porodici, jedna mlada devojka ne želi da se razloži do amebe. Celokupna moja pažnja bila je na njoj. Pokazala nam je i svoje lice i naličje, sumnje i rešenosti, impulse i afekte. Ova glavna, bezimena junakinja postavljena je u centar, poput gladijatora u koloseumu, da navijate i držite joj pesnice.

Jelena: Jedan lik nam je kristalno jasan – to je naša devojčica. Toliko stvarna, topla i živa da ste već od prvih stranica uvučeni u njenu priču i ne primećujete momenat kad vi postajete ona. Onda dišete s njom, trčite s njom, strepite, planirate, bojite se... Njen brat je vaš brat, njega bezrezervno volite, užasava vas momenat kad tama počinje da ga obavija ali ljubav vam ne da da ispustite tanku nit nade i da se predate... O ocu i majci znate samo ono što i ona zna. Nećemo saznati zašto je on postao zver, a ona ameba, kakva je njihova prošlost i zašto je otac postao nasilnik koji ponekad plače, a majka bezlična krpa koja živi za svoje kozice. Ali to mi se dopalo. Jer kroz celu knjigu mi znamo samo ono što ona zna, a o njima ona više od toga i ne zna jer nikakvog razgovora, nežnosti i podrške nema u toj kući koju bi trebalo zvati dom.

Mada, ta briga o kozicama je toliko upadljiva jer se majka njima bavi kao da su joj deca, dok prema svojoj pravoj deci ne pokazuje ništa osim ravnodušnosti. Možda je to bio jedini način na koji je ona pokušala da ih zaštiti, da skrene pažnju hijene sa njih...

Silno me to zanima, a opet oduševljena sam što je ostalo nedorečeno.

Opšti utisak o knjizi

Ana: Sve što mi je manje ili više smetalo u ovoj knjizi ništavno je i beznačajno u odnosu na ideju i značaj teme. I šta god ja gore napisala, naslov je savršen, a „Stvarni život“ stvarno teško uporediv sa nekom drugom knjigom. Unutrašnja zver koju je autorka sve vreme koristila kao metaforu, možda čuči u svakom čoveku, jer na kraju krajeva svi smo mi u genu i u nastanku nekada jurili lovinu i kušali krv i meso. Potrudite se da onu u sebi držite na lancu i u najdubljoj dubini. Od mene preporuka, velika i stvarna poput ove knjige.

Jelena: Šta je čovek i šta ga određuje? Kako i zašto postajemo lovac ili plen? To su pitanja koja vas progone dok bez daha jurite stranicama ove knjige. Ali zaista bez daha, sa knedlom u grlu, širom otvorenih očiju, dok vam strah gamiže uz vrat...

Imamo svi tu zver u sebi. Moramo je čak i hraniti. Ali da li ćemo mi biti njeni gospodari ili će ona vladati nama? Da li će postati lav, vuk ili hijena ili ćemo uspeti da je dresiramo u vernog psa, onog koji čuva i brani?

Pročitaćete ovu knjigu u dahu i bez daha, proći ćete kroz strepnju, bol i strah i ako ste borac bićete umorni i iscrpljeni na kraju, a ako ste negde u nekom, bilo kom odnosu žrtva nadam se da će vam knjiga dati snage, volje, strpljenja i hrabrosti da ustanete, da podignete glas, da otvorite oči i da dignete ustanak!!

Pustite ljubav u svoja srca, čvsto se uhvatite za nju! Ljubav je sila nemerljiva, nesalomiva i nepobediva!

Morate, ali zaista morate pročitati ovu knjigu!

Izvor: Delfi Kutak