„Dva lica fantastike“ ponovila uspeh u Novom Sadu

U prepunoj sali Kulturnog centra Novog Sada sinoć se tražila stolica više. Povod je bilo književno veče „Dva lica fantastike“, odnosno promocija romana „Peščana hronika“ Pavla Zelića i „Mi, izbrisani“ Slobodana Vladušića, koji su se već uspešno predstavili publici u Studentskom kulturnom centru Beograda 9. oktobra. Pred preko stotinu slušalaca, autori su predstavili svoja dela kroz reprezentativne odlomke i kratke anegdotske osvrte na nastanke navedenih romana, a najveći deo večeri su zauzele detaljne analize obe knjige od strane mlade kritičarke Tamare Jovanović.



Prema njenim rečima, u srži Zelićevog fantastičnog sveta jeste susret sadašnjeg i prošlog, stvarnog i onostranog, što događaje „Peščane hronike“ predstavlja u horor atmosferi. U skladu sa naznačenim je i pojava različitih vremenskih perspektiva. Vremenske ravni ne smenjuju se hronološki, već prepletene tvore mozaik vremena što utiče na dinamiku događaja i neizvesnost. Zataškane istine, mada njihovo prisustvo osećamo, odlažu svoje razrešenje, a misterija treperi i budi jezu u čitaocu. Otuda, po svojim horor dometima, i događaji romana imaju filmski potencijal.



Što se tiče romana „Mi, izbrisani“, Jovanovićeva ističe da se nasuprot većini junaka u romanu, Pavlović ne oglušuje o racio, i sve strahote života imaju aktivno delovanje na njegovu imaginaciju. Naime, čovek zasut informacijama koje dobija posredstvom štampe postaje imun na ljudsku nesreću. Vladušić iskazuje svoju pobunu tako što priču plete na mreži događaja čiji su nosioci oni koji su zaboravljeni ili, bolje rečeno, izbrisani. Tako je Vladušić svojom pričom izbrisane učinio ponovo vidljivim i fenomenu smrti povratio izgubljen autoritet. Pri tome je čitaocu ovog romana ostavio još jedno, ovog puta implicitno uputstvo – „uputstvo za preživljavanje“, koje bi moglo da glasi: da bismo se razlikovali, moramo da se sećamo, a činjenica da smo različiti sprečava nas da budemo višak, odnosno da budemo izbrisani.