Pomislio sam: u Metropolisu je sve ono čemu su ljudi nekada težili doživelo potpuno ostvarenje: lepota se više ne razlikuje, odeća i obuća se više ne razlikuju, iskustva se više ne razlikuju. Ovo je ravna linija i ovo je smrt. Jer živi su oni koji razlikuju, oni koji umeju da razlikuju, oni koji imaju hrabrosti da razlikuju.
Uključite se u potragu za čovekom i devojkom koja će vas voditi od virtuelnog sveta Metropolisa, preko Fejsbuk stranica, do mračnih ulica i stanova jednog propalog grada...
Sedeći za šankom restorana Delfin, u virtuelnom svetu programa Metropolis, M. P. upoznaje devojku pod imenom Keti Peri. Zabrinuta, ona mu spominje izvesnog Anđela Frojnda koji joj je prišao na nekoj žurci sa rečima da će joj ubiti dečka... Iste večeri, u realnom svetu, M. P. slučajno nailazi na misterioznu Fejsbuk stranicu sa pričom o devojci koja je naga izbačena na sneg iz audija u pokretu. Iako nije siguran da je priča istinita i da devojka zaista postoji, M. P. odlučuje da je potraži, vođen nejasnim razlozima koje ni sam sebi ne može da objasni. Ali, da bi našao nju, mora prvo da pronađe jedinog svedoka događaja, koji je priču i postavio na Fejsbuk: osobu sa sajber nadimkom Anđelo Frojnd...
Mi, izbrisani donosi jedinstvenu atmosferu sajber-mistike i američkog film noira, iza koje se naslućuju obrisi postoktobarske Srbije i epohe u kojoj ljude više neće ubijati, već brisati.
Pripadam starijoj generaciji pa sam ovaj roman čitala samo u pisanom obliku, bez praćenja sajber dodataka. Samim tim, moj se komentar odnosi samo na ono napisano.
Radnja se dešava u stanovima jednog neimenovanog grada, na stranicama društvene mreže Fejsbuk i u virtuelnom gradu Metroplis a pokreće je potraga za istinom i pravdom
ali i za kršenjem pravila igre. Aktivirajući video igru, junaci se istovremeno kreću po oba sveta - realnom i virtuelnom, radnja se preklapa i internet svet postaje nastavak realnog života. Sve postaje moguće kad u jednom času prestane da postoji granica između ta dva sveta, uz realnu opasnost da se sve pretvori u fikciju a potom izbriše kao suvišno...Roman je neobičan, ističe otuđenost i usamljenost mladih ljudi koji društvo traže na internetu kroz Fejsbuk druženja i video igre...Autor ima originalan stil pisanja, roman je mešavina krimi-žanra i mistike, a interesantan je i sam pristup temi, vrlo sugestivan... Mislim da će roman privući dosta mlađih čitalaca.
"Kada podignes slusalicu, više nije važno da li je poziv bio upućen tebi"
Lidija Nikolić
Oduvek sam želela da pročitam roman koji bar malo pronikne u virtuelni svet. Koliko god to želeli sebi da priznamo ili ne, živimo istovremeno u dva paralelna sveta, i u virtuelnom i u realnom svetu. Ovaj roman nateraće vas da se zamislite gde zaista pokazujete svoje pravo lice. Roman sam čitala na jedan vrlo specifičan način i nadam se da ću da čitati do poslednjeg DLC-a. "Iako je to bio virtuelni svet, osetila je kako joj prsti na tastaturi drhte. Kao da je granica izmedju virtuelnog sveta i realnog sveta prestala da postoji", priznaćete da ste barem jednom zadrhtali, zar ne? Mi, izbrisani je zaista roman za one koji se razlikuju za one "koji u sebi nose nekoliko priča, koje ga za trenutak izdvajaju iz sadašnjice"
Neki kažu da nema više pravog kvaliteta u kniževnosti, knjiga Mi, izbrisani je dokaz da to nije tačno. Traži pažljivog čitaoca, uvlači u svoj svet, ali i mnogo pruža...stil je izvanredan, a tera nas da se duboko zamislimo o svetu u kome živimo...šta je virtuelno, a šta stvarno...i da li postoji nešto zaista toliko vredno da bi se zbog toga odrekli ljudskih PRAVIH vrednosti? Ništa slično nećete naći u ponudi knjiga, jedinstveno po kvalitetu i zamisli!
Novi roman S.Vladušića ne samo da pomera granice književnosti, već i prepliće i briše granice virtuelnog i realnog. Preispitujući odnos virtuelnog i realnog, Vladušić ukazuje na ukidanje (ili čak nepostojanje) humanosti u i van Megalopolisa. Identiteti i istine u novom svetu više nisu nešto što se gradi, već se one pišu i brišu u sajber prostoru. Od ljudi, istine i humanosti ostaju samo ljušture. Sjajno!
Роман који сигурно неће моћи бити избрисан! Овако нешто наша књижевност још није имала, барем не изведено до ових консеквенци, а ту не мислим само на хипертекстуални напор који сајбер страна овог романа отвара. Владушић усложњава статус читаоца, али и позива на опирање лакој, ,,пластеничкој'' књижевности. У прилог томе иде богата библиотека која се у алузијама или директно уткива у палимпсестни текст (Софокле, Бењамин, М. Савић, Ваљаревић, Киш, Косик, Пекић, Миљковић, Црњански, Елис, Кафка, Гогољ, И. В. Лалић... и то је само делић списка који није језив као онај на Фројндовом зиду!).
У свету Мегалополиса, не постоје сећања, индивидуалности, хуманизам, Nomen est omen – не значи више ништа, истина је тек пример граматичке категорије именица. Истине које су наша историја или свакодневица бивају не само сакривене, заборављене, већ и-з-б-р-и-с-а-н-е. Како живети у свету испражњених категорија, без сећања, без наслеђа, без идентитета? Видео-игра за часне и храбре. Браво!
„Mi, izbrisani”, novi roman Slobodana Vladušića, je posle velikog uspeha „Forwarda” (Stubovi kulture, 2009), novi samouvereni korak ka etabliranju ovog eminentnog urednika, kri...
"Prvi sajber roman u srpskoj književnosti", kako je kritika nazvala "Mi, izbrisani" Slobodana Vladušića - u izdanju Lagune - prošle nedelje ovenčan je nagradom Meša Selimović, jednom od dve najprestiž...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.