Dvadeset poznatih pisaca i njihova omiljena sredstva za pisanje

Nije tajna da pisci mogu da budu veoma izbirljivi kada su u pitanju alati njihovog zanata. Neki to mogu nazvati opsesijom ili fetišom, ali mi smo i dalje beskrajno fascinirani  olovkama, perima, sveskama i drugim sredstvima koja pisci koriste prilikom stvaranja svojih dela. Morali smo da saznamo više o alatima književne elite. Hvatajte beleške i štedite novac kako biste i sebi obezbedili ova sredstva za pisanje.


 
Napomena Redakcije: ostavili smo marke nalivpera u originalu u slučaju da poželite da ih pronađete na internetu.
 
Ernest Hemingvej

Hemingvej je pisao ili jednostavnom olovkom ili na pisaćoj mašini.

„Kada počnete da pišete, uživate u svemu, za razliku od čitaoca. U tom slučaju možete koristiti pisaću mašinu. Mnogo je jednostavnije, a i vi ćete više uživati. Nakon što naučite da pišete, vaš osnovni cilj će biti da čitaocu prenesete sve – svaku senzaciju, svaki pogled, svaku emociju, osećanje i mesto. Kako biste to uradili, morate da prerađujete to što pišete. Ako pišete olovkom, imate tri prilike da vidite da li čitalac dobija ono što želite da prenesete. Prvo dok pišete, zatim dok prekucavate i na kraju u korekturi. Time što ćete prvo pisati olovkom, dajete sebi trećinu šanse da poboljšate to što ste napisali. Ovaj način pisanja omogućava i da tekst duže ostane u fazi rada kako biste mogli da ga poboljšate.“

O tome šta je Hemingvej voleo da koristi prilikom pisanja, saznajemo i iz njegovih pariskih memoara „Pokretna gozba“.

„Sve što ti je potrebno jeste sveska sa plavim koricama, dve olovke i rezač (perorez troši previše olovke), sto sa mermernom pločom, miris café crème cigara, miris jutarnje čistoće i sreća.“
 
Džek Keruak

Džek Keruak je voleo džepne notese i staromodne vežbanke za pisanje. Koristio ih je za zapisivanje svojih književnih beleški, a kao mladić, koristio ih je da u njih beleži statistiku izmišljenih sportova – igre koju je sam izmislio i sam igrao.
 
Nil Gejmen

Nil Gejmen, naravno, koristi nalivpero i mi nemamo ništa protiv. U jednom od intervjua koji je dao 2012. godine, izjavio je sledeće:

„Sve je počelo 1994. godine dok sam pisao roman 'Zvezdana prašina'. U svojoj glavi, želeo sam da roman pišem onako kako se to radilo dvadesetih godina prošlog veka, pa sam zbog toga kupio blok i Waterman nalivpero.

Nalivpero sam, poslednji put, pre toga, koristio kada sam imao 13 godina. Shvatio sam da uživam u tome da pišem sporije i dopalo mi se što sam drugačije razmišljao o rečenicama. Dopalo mi se to što, zbog pisanja rukom, morate da napravite i drugu verziju rukopisa, a ne samo da brišete i izbacujete delove kao kad kucate na kompjuteru. Takođe sam otkrio da uživam u gotovo opipljivom zanosu koje osećam prilikom punjenja pera.“

Gejmen nam je, takođe, otkrio da poseduje 60 nalivpera i da uživa u pisanju svojih romana koristeći dve različite vrste. Njih koristi i prilikom potpisivanja svojih knjiga. „Volim da svakodnevno menjam boju mastila kojim pišem. To mi, na prvi pogled, pokazuje koliko sam stranica tog dana napisao.“ Gejmen je naveo da koristi sledeće marke nalivpera: TWSBI Diamond 540, Visconti, Pilot Custom 823 Amber, Delta Fluida, Lepine Indigo Classic.
 

 
Stiven King

Stiven King je jednom prilikom opisao svoje Waterman nalivpero kao „najbolji pogram za obrađivanje reči na svetu.“ King je počeo da piše rukom, kada je sedenje za kompjuterom postalo previše bolno (nakon što je doživeo saobraćajnu nesreću). Otkrio je da ga korišćenje nalivpera tera da uspori i razmisli o svakoj reči. O ovoj metodi, King je govorio u svom intervjuu iz 2001. godine kada je govorio na konferencijama za novinare povodom izlaska u štampu njegovog romana „Zamka za snove“.
 
Mark Tven

Tven je voleo posebne sveske, sa resama, u tvrdom povezu, koje je sam dizajnirao. Kidao bi resu sa svake završene strane, kako bi lakše našao prvu sledeću koja je prazna. Conklin Crescent Filler je bilo njegovo omiljeno nalivpero, posebno zbog toga što mehanizam za punjenje (koji je virio u obliku polumeseca) nije dozvoljavao da se pero skotrlja sa njegovog stola. Devedesetih godina devetnaestog veka Tvenov reumatizam je postao toliko jak da je pisanje rukom postalo previše bolno. Pokušao je da piše i levom rukom, ali je na kraju morao da počne da diktira svoje priče.
 
Džon Stajnbek

Džon Stajnbek je bio zavisnik od olovke. Ovaj autor bi započinjao pisanje sa 24 olovke. Obožavao je čuvene Blackwing olovke, ali je takođe voleo i olovke marke Mongol 480. Govori se da je potrošio 300 olovaka na pisanje „Istočno od raja“ i 60 za pisanje knjiga „Plodovi gneva“ i „Gužva u fabrici“.
 

 
Džejn Ostin

Jedna od svezaka koje je Džejn Ostin koristila  je sveska u kvart formatu sa kožnim povezu od ovčije kože i listovima sa mermernom šarom oivičenim crvenom bojom. Ova engleska književnica je pisala svoje romane koristeći guščijie pero za pisanje i ručno pravljeno mastilo. Evo recepta za ovo neobično mastilo:

„Uzmete 4 unce plave žučne kiseline (koja se dobija od hrastovih jabuka), dve unce zelene galice i jednu i po uncu smole akacije. Razbijte hrastovu jabuku kako bi iz nje iscurela žuč. Galicu i smolu akacije morate istući u avanu a zatim ih stavite u veliku pintu jakog izvetrelog piva i dodate pintu malog piva. Dodajte malo prerađenog šećera. Mešavinu morate kuvati u uglu dimnjaka 14 dana i promućkati ga dva ili tri puta dnevno.“
 
Truman Kapote

„Ne, ne koristim pisaću mašinu, barem ne na početku. Prvu verziju pišem rukom, koristeći olovku. Zatim radim kompletnu reviziju, takođe rukom. Treću verziju kucam na mašini, na veoma posebnom žutom papiru. I ne, ne napuštam krevet da bih ovo uradio. Pisaća mašina mi, bez problema, stoji u krilu. Uspevam da otkucam 100 reči u minutu. “
 
Čarls Dikins

Čarls Dikins je koristio standardno crno mastilo (sada izbledelo braon) sve do 1840. godine kada je prešao na plavo. Često je koristio plavi papir.
 
Agata Kristi

Ova spisateljica krimi romana je volela da svoja dela piše kucajući na prenosivoj Remington broj 2 kućnoj mašini.


 
Izvor:  flavorwire.com