Džoš Vud: Saveti dizajnera društvene igre „Idemo! U Japan“

U ovom intervjuu razgovarali smo sa Džošom o njegovom kreativnom procesu, izazovima u industriji, kao i o tome kako izgleda praviti igru inspirisanu sopstvenim putovanjem. Ako ste zaljubljenik u društvene igre ili dizajner, ne propustite njegove savete iz prve ruke, a možete ga zapratiti i na njegovim zvaničnim profilima na društvenim mrežama: x.com/sirjoshwood i instagram.com/sirjoshwood.
Kako ste započeli karijeru dizajniranja društvenih igara?

Pohađao sam grupe za dizajn igara u Los Anđelesu, gde su dizajneri jedni drugima testirali igre. Džon D. Kler (Space Base, Ready Set Bet) bio je deo te grupe i jako mu se dopala Cat Lady. Upoznao me je sa vlasnikom izdavačke kuće AEG (Alderac Entertainment Group) Džonom Zinserom, kome se igra takođe svidela.

Vaša prva zapažena igra bila je Cat Lady, koja je brzo osvojila publiku. Da li ste očekivali takav uspeh?

Odmah sam bio ponosan na Cat Lady, ali nisam očekivao toliki uspeh. Bilo je neverovatno upoznati sve te ljude koji su toliko uživali u igri.

Da li se sećate trenutka kada ste shvatili da želite da pravite igre – kao karijeru, a ne samo hobi?

Radio sam u industriji vizuelnih efekata, mnogo sati, i nisam imao mnogo vremena za društvene igre. Kada sam napravio pauzu od posla i ponovo počeo više da igram, shvatio sam koliko mi je nedostajalo. Konstantno sam išao na večeri društvenih igara i razmišljao kako bi to bilo kul kao sporedna aktivnost. Tada sam dizajnirao Cat Lady. Kada je igra izašla, bio sam toliko ponosan na ono što sam napravio da sam poželeo da se time bavim umesto da se vratim u VFX industriju.
„Idemo! U Japan“ ima vrlo specifičnu i ličnu temu. Kako je nastala ideja za nju?

U aprilu 2020. trebalo je da idem na putovanje u Japan, ali smo zbog pandemije morali da ga otkažemo. Ovaj projekat mi je pomogao da se izborim sa tim razočaranjem i da sav trud koji sam uložio u istraživanje Japana ne propadne. Proveo sam stotine sati istražujući i čak sam učio japanski dok sam pravio igru.

Kada dizajnirate novu igru, da li obično počinjete od teme ili mehanike?

Mislim da su mehanike najvažniji deo dizajna igre, ali obično počinjem od teme jer želim da se tema konstantno oseća dok se igra. Ako već ulažem energiju u igru, želim da mi bude stvarno zanimljiva, kao i svim ljudima koji je budu igrali.

Koliko Vaša interesovanja i strasti utiču na Vaše igre?

Kada sam pitao svoju grafičku dizajnerku da li želi da radi na projektu, rekla mi je da pravim mnogo autobiografskih igara. Lakše je raditi na igri koja se bavi nečim što volite. Pokušavao sam da napravim igre u fantazijskom žanru, ali mi je uvek teško da ih završim.
 
Koliko je trajao razvoj igre „Idemo! U Japan“ – od prve ideje do finalne verzije?

Počeo sam u aprilu 2020. i završio početkom 2023. Tako da možete reći da je prošlo dosta vremena, i samim tim i truda.

Kako izgleda Vaš tipičan dan kada ste u fazi dizajna?

U ranim fazama držim blok na stolu i zapisujem beleške i crtam slike kako mislim da bi stvari mogle funkcionisati. Pišem ideje za karte i pokušavam da vidim da li projekat ima smisla. Onda obično idem pod tuš ili u šetnju i razmišljam o dosadašnjim idejama. Kada se osetim spremnim, pravim prototip.

Koji je najizazovniji deo dizajniranja igre?

Teško je ne odustati kada naiđete na ćorsokak i nastaviti dalje. U redu je napraviti pauzu ili čak odustati od projekta, samo pazite da to ne uradite prerano.
 
Radili ste sa AEG-om (Alderac Entertainment Group) na nekoliko projekata – kakva je ta saradnja?

Zaposlio sam se kao developer u AEG-u ubrzo nakon izlaska Cat Lady. Sviđa mi se količina slobode koju imam, kao što je izbor umetnika.

Koliko Vam je važna vizuelna prezentacija igre? Čini se da estetika igra veliku ulogu u Vašim dizajnima.

Veoma je važna! Mnogi ljudi ne mare ako je mehanika dobra, ali zašto nemati i jedno i drugo? Sve što poboljšava iskustvo je važno.

Imate li omiljenog umetnika/ilustratora sa kojim volite da radite?

Zaista sam uživao sarađujući sa mnogim ilustratorima poslednjih godina i teško je izabrati jednog, ali najviše volim one koji su uzbuđeni zbog projekta i imaju svoje ideje, umesto da samo prate moje instrukcije.
 
Koja Vam je omiljena Vaša igra – i zašto?

Nikad nisam voleo kada ljudi kažu da ne mogu da izaberu, ali zaista je tako. Volim Cat Lady jer predstavlja moj početak i jedna je od najjednostavnijih igara koje sam napravio. Santa Monica je igra koju sam zaista želeo da napravim, a „Idemo! U Japan“ je igra u koju sam najdublje uronio što se tiče dizajna.



Na čemu trenutno radite – možete li podeliti neku ekskluzivu?

Trenutno ne radim ni na jednoj igri, ali mislim da ću uskoro početi sa novim projektima. Želim da pravim igre o drugim hobijima, ali razmišljam da sebe nateram da za bar jednu igru izađem iz te zone komfora.

Kako biste opisali svoj stil dizajna – imate li „potpis“ po kojem Vas publika prepoznaje?

Čini se da ne mogu da napravim igru bez nacrta. Osim toga, ljudi kažu da su moje igre vrlo opuštajuće, što je zanimljivo jer se često osećam vrlo anksiozno.
 
Imate li savet za one koji žele da dizajniraju svoju prvu društvenu igru?

Razmislite šta je najvažniji element vaše igre i fokusirajte se na njega.

Koliko Vam je važno mišljenje igrača?

Povratne informacije vas čine boljim dizajnerom, ali morate znati kako da ih filtrirate. Neko može reći da je vaša igra predugačka, a drugi da je prekratka – teško je obraditi sve komentare. Ipak, konstruktivnu kritiku treba uvek prihvatiti, uprkos sopstvenim osećanjima.

Postoji li igra nekog drugog autora koju biste voleli da ste je Vi dizajnirali?

Polovina igara na mojoj polici spada u tu kategoriju. Obično zato što nisu u stilu igara koje ja pravim.
 
Koja Vam je omiljena društvena igra svih vremena?

„Dominion“ je igra koju sam najviše igrao, ali Time’s Up/Monikers je igra u kojoj najviše uživam.

Kafa ili čaj dok dizajnirate igre?

Čaj.

Japan ili Kalifornija?

Japan.

Gde ljudi mogu da prate Vaš rad i saznaju više o Vašim projektima?

Mogu me pronaći kao @sirjoshwood na raznim društvenim mrežama, a najaktivniji sam na Instagramu.

---

Džoš Vud nam je još jednom pokazao da se iza svake jednostavne i prijatne društvene igre krije mnogo razmišljanja, testiranja i lične inspiracije. Bilo da putuje kroz Japan ili crta mačke, njegov dizajnerski stil ostaje dosledno jedinstven.
Ako vas je ovaj intervju inspirisao da zaronite dublje u svet dizajniranja igara – ili da konačno završite tu prototip igru koja već mesecima stoji na polici – nadamo se da će vam Džošove reči dati vetar u leđa.
 
Autor: Stefan Apatović
Foto: Kathleen Scott