Laguna - Bukmarker - Ekskluzivni intervju sa Nilom de Gras Tajsonom, Majklom A. Strausom i Džonom Ričardom Gotom autorima bestselera „Dobro došli u svemir“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Ekskluzivni intervju sa Nilom de Gras Tajsonom, Majklom A. Strausom i Džonom Ričardom Gotom autorima bestselera „Dobro došli u svemir“

Inspirisana izuzetno popularnim seminarom iz uvoda u astronomiju koji su Nil de Gras Tajson, Majkl A. Straus i Dž. Ričard Got zajedno držali na Prinstonu, ova knjiga pokriva sve – od planeta, zvezda i galaksija do crnih rupa, crvotočina i putovanja kroz vreme. Autori se odgovarajući na naša pitanja osvrću na neke od najzanimljivijih tema iz knjige.



Šta je kosmička perspektiva?

Nil de Gras Tajson: Pogled na svet širi od ličnog, koji donosi poniznije, ali istovremeno prosvetljujuće i osnažujuće shvatanje kakvo mesto nama kao ljudima pripada u vremenu i prostoru, na Zemlji i u univerzumu. U knjizi „Dobro došli u svemir“ posvetili smo veliki broj strana ustanovljavanju našeg mesta u svemiru – ne u smislu objavljivanja koje je naše mesto, već smo naveli i razloge i temeljne činjenice na osnovu kojih smo naučili kako se mi uklapamo u to  mesto. Kada se naoružamo kosmičkom perspektivom, mnogi zemaljski problemi deluju beznačajno, ali se istovremeno stiče snažniji utisak pripadnosti univerzumu. Vi ste, zapravo, učesnik u kosmičkim događajima najvećih razmera.

Šta su neke od pouka ove knjige?

Nil de Gras Tajson: Ukoliko ste pročitali knjigu do kraja, i ako smo mi kao autori bili uspešni, onda ćete imati mnogo dublje razumevanje načina na koji priroda funkcioniše, i bolji uvid u veličinu i razmere samog univerzuma; kako i zbog čega nastaju planete; kako i zbog čega tragamo za planetama koje kruže oko drugih zvezda i za vanzemaljskim životom koji možda postoji na njima; kako i zašto se rađaju zvezde, kako žive i kako umiru; šta su galaksije i zbog čega su one najveće grupacije zvezda u univerzumu; o skupinama galaksija ogromnih razmera i odnosu prostor-vreme; o poreklu i budućnosti univerzuma, Ajnštajnovoj teoriji relativiteta, crnim rupama i gravitacionim talasima; i putovanju kroz vreme. A ako vam to nije dovoljno, naučićete ponešto i o starim, nerešenim misterijama iz ove oblasti, kao što su tamna materija, tamna energija i neograničeni multiverzumi.

U ovoj knjizi ima mnogo više jednačina nego što je slučaj u većini naučno-popularnih knjiga iz astrofizike. Da li je to učinjeno namerno?

Majkl A. Straus: Da. Podnaslov knjige glasi „Vodič iz astrofizike“ i jedan od ciljeva koje smo imali dok smo pisali bio je da predstavimo kako opažanje, zakoni fizike i ponešto od matematike za srednju školu zajedno mogu da dovedu do neverovatnih otkrića na polju moderne astrofizike: Veliki prasak koji se dogodio pre 13.8 milijardi godina (pokazali smo kako smo došli do tog broja), dominantna uloga tamne materije u svojstvima galaksija (objasnili smo kako smo došli do tog zaključka), čak i činjenica da na površini nekih planeta koje kruže oko drugih zvezda postoje uslovi za postojanje vode u tečnom stanju, što se smatra za nužni uslov za postojanje života. Naš cilj nije bio samo da čitaocima predstavimo čuda svemira, već da čitaoci shvate kako smo došli do saznanja kojima raspolažemo, i zbog čega i dalje postoje neke stvari (a  ima ih mnogo!) u koje nismo sigurni.

Dakle, akcenat je stavljen na astrofiziku kao kvantitativnu nauku, granu fizike?

Majkl A. Straus: Da. Mi postepeno uvodimo osnovne i neophodne fizičke pojmove: mi ne očekujemo da čitalac zna fiziku pre nego što počne da čita knjigu. Ali astrofizičari su poznati (možda čak i ozloglašeni!) po grubim proračunima, po „astrofizičkoj preciznosti“. Mi čitaoce vodimo kroz neke primere tih grubih proračuna, kojima pokušavamo da ustanovimo „red veličine“. To jest, presrećni smo ako dobijemo procenu koja je približno tačna. Takvi proračuni su veoma korisni i u svakodnevnom životu, jer nam pomažu da odvojimo ono što nema smisla od onoga što je činjenično stanje u ovom našem numeričkom svetu u kojem živimo.

Možete li da nam date neki primer?

Majkl A. Straus: Većina ljudi u svakodnevnom govoru ne razmišlja mnogo o razlici između pojmova „milion“, „milijarda“, „bilion“ i tako dalje, jer ih sve shvataju kao „stvarno velike brojeve“, ne baveći se mnogo razlikom između njih. To zapravo predstavlja realan problem, a razlika između stavki iz Federalnog budžeta koje koštaju milione i onih koje koštaju milijarde je, naravno, ogromna. Naši političari i mediji neprestano brkaju te stvari. Nadamo se da će čitalac ove knjige dobiti potpuno drugačiji odnos prema brojevima, kako velikim tako i malim, i da će moći da zaključi da li oni brojevi o kojima čita u medijima imaju smisla.

Da li je putovanje kroz vreme moguće?

Dž. Ričard Got: Ajnštajn je 1905. godine dokazao da je putovanje u budućnost moguće. Sedite u raketu i otputujte na zvezdu Betelgez, 500 svetlosnih godina udaljenu od nas i vratite se nazad brzinom koja iznosi 99.995% brzine svetlosti i ostarićete samo 10 godina, ali kada se vratite, na Zemlji će biti 3016. Bez obzira što još uvek nismo otišli ni tako daleko ni tom brzinom, među nama danas ipak postoje putnici kroz vreme. Najpoznatiji putnik kroz vreme do danas je ruski kosmonaut Genadij Padalka, koji je putujući Zemljinom orbitom ogromnom brzinom tokom 879 dana ostario  1/44 sekunde manje nego da je ostao kod kuće. Tako, kada se vratio, zatekao je Zemlju 1/44 sekunde u budućnosti, u odnosu na ono što je bilo očekivano. Otputovao je 1/44 sekunde u budućnost. Astronaut koji bi otišao na Merkur, živeo tamo 30 godina, i vratio se na Zemlju, putovao bi u budućnost 22 sekunde. Ajnštajnova opšta teorija relativnosti, njegova teorija o zakljivljenosti prostora i vremena kojom objašnjava gravitaciju, sadrže rešenja koja su dovoljno uvrnuta da dozvoljavaju i mogućnost potovanja u prošlost. Crvotočine i pokretne kosmičke strune su dva primera. Putnik kroz vreme bi mogao da se se vrati i prisustvuje nekom događaju iz sopstvene prošlosti. Ovakva vremenska mašina ne bi mogla da se koristi za vraćanje u prošlost pre vremena u kojem je stvorena. Tako, ako bi neka supercivilizacija iskrivljenjem prostorno-vremenske dimenzije uspela da napravi takvu mašinu 3000. godine, mogli bi da je koriste da se vrate iz 3002. u 3001, ali ne bi mogli da je iskoriste da se vrate u 2016, jer je to vreme pre nego što je nastala vremenska petlja. Da bismo razumeli da li takva mašina može da se napravi, moramo da razumemo kako gravitacija funkcioniše u mikroskopskim razmerama, zbog čega je neophodno da razvijemo teoriju kvantne gravitacije. Mesta na kojima bi trebalo potražiti vremenske mašine kao prirodne pojave su unutrašnjosti rotirajućih crnih rupa i na samom početku univerzuma, kada je zakrivljenost prostora i vremena velika.

Da li mi živimo u multiverzumu?

Dž. Ričard Got: Multiverzum je, čini se, prirodna posledica teorije inflacije. Inflacioni model na divan način objašnjava obrazac malo vrelijih i hladnijih tačaka koje vidimo na slici Kosmičkog pozadinskog zračenja. To objašnjava zbog čega je svemir toliko veliki, i zašto je tako ujednačen uprkos mnogim varijacijama u zgusnutosti, zahvaljujući kojima je bilo moguće da gravitacija stvori galaksije i klastere galaksija koje su nastale do danas. To takođe objašnjava zašto je geometrija univerzuma u današnje vreme pretežno euklidovska. Inflacija je period hiperaktivnog ubrzanog širenja sa početka našeg univerzuma. To pokreće ogromna količina energije vakuuma i negativni pritisak koji prožima prazan prostor koji je gravitaciono odbojan. Svemir udvostruči svoju veličinu na svakih 3 10¯³⁸ sekundi. Ovom brzinom širenja svemir vrlo brzo narasta do enormnih razmera: 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128, 256, 512, 1024... To objašnjava zbog čega je svemir toliko veliki. Kada se vakuum velike gustine razlaže to se ne događa odjednom. Poput vode koja ključa u loncu, ona se ne pretvara sva u paru odjednom, već prvo formira mehuriće. Svaki od tih mehurića koji se širi stvara univerzum. Inflaciono more nastaviće da se širi zauvek, stvarajući beskonačan broj mehurića-univerzuma, a naš je samo jedan od njih. Drugi udaljeni mehur-univerzumi su toliko daleko, a prostor između njih i nas širi se toliko brzo, da svetlost koja dolazi od njih nikada neće stići do nas. Dakle, višestruki univerzumi su, čini se, neizbežna posledica inflacije.

Koje otkriće o svemiru vas je najviše iznenadilo ili inspirisalo?

Dž. Ričard Got: Najneverovatnija stvar o univerzumu je, verovatno, činjenica da je za inteligentno, ugljenično biće, kakvi smo svi mi, moguće da ga shvatimo. Uspeli smo da otkrijemo koliko je univerzum star (13.8 milijardi godina) i da shvatimo mnoge zakone po kojima funkcioniše. Cilj ove knjige jeste da univerzum učine shvatljivim našim čitaocima.

***

Nil de Gras Tajson je direktor Hajden planetarijuma i Američkog muzeja prirodne istorije. Napisao je veliki broj knjiga, uključujući „Space Chronicles: Facing the Ultimate Frontier“, i domaćin je Emijem nagrađene televizijske dokumentarne serije „Cosmos: A Spacetime Odyssey“.

Majkl A. Straus je profesor astrofizike na Prinston univerzitetu.

Dž. Ričard Got je profesor astrofizike na Prinston univerzitetu.

Izvor: blog.press.princeton.edu
Prevod: Maja Horvat


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
22.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
nedelja delfi knjižare u tc big zrenjanin slavimo rođendan dobro došli  laguna knjige Nedelja Delfi knjižare u TC BIG Zrenjanin! Slavimo rođendan! Dobro došli!
22.11.2024.
Delfi knjižara i Lagunin klub čitalaca u Zrenjaninu dobro je poznato i omiljeno mesto svih ljubitelja književnosti koji u njoj pronalaze najveći izbor domaćih i svetskih hitova, bogat gift program, ka...
više
grandiozna izjava ljubavi italiji dobitnik gonkurove nagrade žan batist andrea u knjižarama od 26 novembra laguna knjige Grandiozna izjava ljubavi Italiji: Dobitnik Gonkurove nagrade Žan-Batist Andrea u knjižarama od 26. novembra
22.11.2024.
Roman „Bdeti nad njom“, za koji je pisac Žan-Batist Andrea prošle godine dobio Gonkurovu nagradu, stiže na police knjižara.   „Bdeti nad njom“ je zanimljiva i lepo izvedena kombinacija istorijs...
više
niški sajam knjiga od 23 novembra do 1 decembra 2024  laguna knjige Niški sajam knjiga od 23. novembra do 1. decembra 2024.
22.11.2024.
Tradicionalni Sajam knjiga u Nišu biće održan od 23. novembra do 1. decembra u Sportskoj hali „Čair“. Organizator je Niški kulturni centar. Tokom trajanja Sajma, kao i svake godine, biće organi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.