Nakon 27 istorijskih romana, Filipa Gregori je neko ko zna šta znači učiti iz prošlosti – posebno kada je reč o usklađivanju izazova savremenog života. Razgovarali smo sa njom o inspiraciji koja stoji iza njenog pisanja.
Naša ne tako daleka prošlost
„Danas smo mnogo sličniji Tjudorovima nego što smo to dugo bili“, kaže Filipa Gregori. „Period Tjudorovih je bilo vreme intenzivnih promena, a mi smo sada u takvom vremenu. Reformacija je odvojila Englesku od Evrope, a mi smo sada doneli odluku koja je delimično ide u istom tom pravcu. Ako želite da čitate istoriju zbog paralela sa savremenim životom, uočićete mnogo sličnosti.“
Istorija je zaboravila žene
Još od objavljivanja prvog romana 1987. godine, ova šezdesetčetvorogodišnja autorka i istoričarka je u fokus stvaljala realtivno nepoznate istorijske ličnosti.
Roman „Druga Bolenova kći“ iz 2001. godine nam je prikazao Meri Bolen, sestru Ane Bolen; majka Edvarda V, Elizabet Vudvil, bila je heroina „Bele kraljice“ iz 2009. godine. „Svaki put kada istražujem za jednu knjigu, to me odvede do sledeće“, rekla je. „Zadržala sam se u periodu Tjudorovih ne zato što sam odlučila da ostanem u tom vremenu već zbog toga što sam neprestano pronalazila nekoga o kome želim da pišem.“
Te osobe su najčešće bile žene. One su takođe i žene koje su igrale ključne uloge u razvoju britanske monarhije i nacije, a ipak su marginalizovane – ili potpuno preskočene u tradicionalnim istorijskim knjigama. Kako li autorka uspeva da otkrije nešto o njima?
„Na neki način, to je neverovatno jednostavno“, kaže. „Mnogo čitam – sve, od neobljavljenih doktorata do malih eseja u novinama. Za roman o Margaret Tjudor sam morala da čitam uglavnom knjige o njenom sinu i suprugu kako bih došla do bilo kakvog materijala o njoj.“
Rezultat je to da se Filipa često navodi kao neko ko je dao glas ženama u istoriji – a čak je i uticala na istorijske zapise. Sve to je počelo činjenicom da pre nego što je napisala „Drugu Bolenovu kći“ (od koje je kasnije nastao holivudski film sa Natali Portman i Skarlet Johanson), gotovo da nije bilo štiva o Meri Bolen. Danas postoje bar tri njene biografije, a jednostavna pretraga na Guglu daje impresivnih 406 hiljada rezultata.
„Istorija koja se uči u školama je dosadna“
Redefinisanje istorijskih zapisa je sjajna stvar, posebno kada se ima u vidu da je Filipa Gregori iz istorije jedva imala prolaznu ocenu u školi.
„Mislim da je istorija u školama nepodnošljivo dosadna“, smeje se autorka. „Bilo mi je dosadno dok sam je učila i mislim da se nije dovoljno popravila. Vlada smatra da treba da pokušamo tako što ćemo uključiti građanske vrline. Ali to nije uloga istorije. Poenta učenja istorije je da budete očarani njome.“
I kako bi ona promenila način predavanja istorije? „Hvala Bogu pa to nije moj posao“, uzviknula je. „Ja bih počela od sadašnjosti i vraćala se u prošlost. Rekla bih deci: ’Pričajte mi o svojim roditeljima. Pričajte mi o njihovim roditeljima. Gde su odrasli? Odakle potiču? Čime se bave?’. Tako možete dedukcijom shvatiti, na primer, da je 80% predaka tog razreda radilo u rudniku uglja jer je reč o rudarskom mestu. Zatim se upuštate u istoriju rudarstva, viktorijanski period i industrijsku revoluciju. Na taj način bi deca mogla da shvate zašto ih to zanima – jer su sinovi i kćerke tih vremena.“
„Jedna od oblasti istorijskog istraživanja koja se najviše razvija jeste ona koju sprovode obični ljudi u potrazi za porodičnom istorijom“, kaže autorka. „Ljude zaista zanima njihova istorija.“
Izvor: readersdigest.co.uk
Prevod: Dragan Matković
Foto:
James Stuart